Извор: Недељни телеграф
НТ истражује ко су владари српских информација
Званичне информације често дезинформишу грађане јер их емитују неквалификовани службеници. Родољуб ШабиЋ, повереник за информације од јавног значаја, каже:
На кључним местима људибез довољно знања и искуства У неким кабинетима не користе ни интернетДа ли су данас у Србији информације заиста слободне и доступне, да ли се до њих долази једноставном и јасном процедуром? Ко их ствара и диктира, а ко их и како у јавност износи? Службе за информисање и односе са јавношћу, тзв. ПР службе (Публиц релатионс), канцеларије за сарадњу с медијима - на први поглед постале су ствар социјалног и политичког престижа званичних институција, министарстава, кабинета, судова, општина... И не само њих. Спортски клубови, предузећа, невладине организације, агенције - готово сви су запослили кадар који би, наводно, требало да омогући и помогне лакше, једноставније и брже долажење до информација.
У пракси њихова улога је заправо супротна, јер често крију оно што је за јавност најважније. Такође, преузмају одговорност својих послодаваца и шефова, који се крију иза обично немуштих званичних саопштења, а касније могу да "се ваде" на грешке својих чиновника.
Када су званичне институције у питању, информације су често и даље интерпретиране или обојене, неретко зачињене и допуњене, намењене овој или оној страни, "раде" за ову или ону ствар. У свему томе, чини се, важну улогу имају људи задужени да информацију приме, филтрирају и тако прерађену "пусте" у јавност, који се неретко понашају као "власници и коаутори" вести које би требало само да пренесу.
Читајући и слушајући званична саопштења ПР државних институција, често се питамо да ли је њихов посао да информишу, замагле или чак дезинформишу. На питања која им из медија упућујемо, често нам одговарају до те мере административно и бирократски, да поенту - ни не видимо.
Лагање на послу
У исто време, сведоци смо да неки од ПР службеника постају чак и аутори маил интервјуа својих послодаваца, или интервјуе послате на ауторизацију дорађују, прерађују и дописују. О томе у шта може да се претвори посао ПР службеника врло добро говоре и подаци страних истраживања, према којима чак четвртина публиц релатионс посленика признаје да на послу - лаже.
Нико нема тачан увид у то ко су кабинетски "власници информација", како се постаје ПР у званичним институцијама у Србији, који су критеријуми за запошљавање. Ипак, упадљиво је да су то најчешће веома млади људи, различитих професионалних профила, углавном неафирмисани у професијама из којих долазе или тек на почетку пословне каријере. Јавна је тајна да су, као и
министарства и кабинети у којима раде - политички лојални и страначки поларизовани. Иако су углавном високо образовани, сазнајемо да међу њима има ветеринара, аграрних и машинских инжењера, дипломираних метеоролога... О томе колики утицај заиста имају, како раде и како би требало то да чине, Родољуб Шабић, републички повереник за информације од јавног значаја, каже: - То што ПР службе данас постоје у свим органима јесте шанса за боље информисање јавности о раду власти. Међутим, питање је како се она користи.
За потребе ПР одвајају се значајна финансијска средства која обезбеђују порески обвезници. Трошење тог новца морало би да буде у складу са интересима и потребама оних који га обезбеђују. А многе ствари у вези са начином деловања ПР, квалитетом информација, количином ангажованих ресурса, избором кадрова, сукобом интереса и сл. могу изазивати сумњу да је заиста тако.
Родољуб Шабић сматра да ПР службе могу дати одређен допринос остваривању права на слободан приступ информацијама, али је он у старту лимитиран природом службе:
- Информације које ПР пружа су, по правилу, обрађене. Чињенице које се нуде "обогаћене" су вредносним ставовима, субјективизиране, сугестивне. На пример, користећи се правом на слободан приступ информацијама, ви можете свој суд о томе да ли неки орган власти рационално и одговорно располаже средствима, формирати на основу тога што ћете тражити копије докумената о буџету и његовом коришћењу, и на основу њих сами донети одговарајуће закључке. ПР ће вам уместо тога понудити "аналитичну" информацију с нагласком на оним чињеницама које су афирмативне. Оба ова начина информисања присутна су и легитимна у савременом друштву и нису нужно супротстављени, већ су, уз услов да се поштују професионалне границе и ПР не користи у сврху јефтине пропаганде, комплементарни.
- Основна мана ПР у органима власти је то што се лако и често заборавља да органи власти припадају свим грађанима. Кад се ресурс који би требало да буде у функцији државе и који се финансира државним новцем стави у функцију пропаганде политичке странке, ствар губи сваки смисао, претвара се у карикатуру. Друга мана је недовољно коришћење потенцијала које нуди интернет. Уз уважавање свих проблема, мислим да је код нас ниво електронске комуникације власти са јавношћу забрињавајуће низак.
Игнорисање је законом кажњиво
У жељи да сазнамо ко све ради у службама за информисање најважнијих државних институција, обратили смо се свим министарствима, кабинетима председника и премијера и Народној скупштини Србије, и питали их, позивајући се на Закон о доступности информација од јавног значаја, ко је, с каквом стручном спремом и каквом платом запослен на радним местима задуженим за информисање јавности. Ипак, ни позивање на Закон није помогло, па су се на одговор оглушили - Народна скупштина, као и Министарство за економске односе са иностранством, Министарство рударства и енергетике, Министарство за капиталне инвестиције,
Министарство здравља, Министарство просвете и спорта. Министарство привреде упутило нас је на свој сајт.
- За ову тему индикативан је и однос према вашем захтеву, који је у функцији новинарског истраживања. На законит начин, орган власти од кога је информација тражена може да је ускрати једино ако захтев одбије решењем у коме ће навести законске разлоге за одбијање, образложити их и дати поуку о правном леку. Закон не признаје неформалне, ригидне дописе, а поготово не игнорисање захтева. То није само некоректно и непристојно, већ је и прекршај, кажњив по
закону. Информације о структури органа власти, броју запослених, стручној спреми и другим условима за вршење одређених послова, платама, буџету и опреми требало би да буду доступне јавности у сваком тренутку чак и без конкретних, појединачних захтева.
Антрфиле : Различит приступ информацијама
Није случајно што Закон за остваривање права на приступ информацијама, сматра Родољуб Шабић, предвиђа механизам који се не заснива на ПР службама, већ да по захтевима за приступ информацијама поступа за то посебно одређено лице: - То је зато што се рад по захтевима за приступ информацијама разликује од ПР активности. Појам информације у контексту деловања ПР није идентичан са информацијом у смислу Закона о слободном приступу информацијама. Закон претпоставља пружање потпуно објективне, егзактне, необрађене информације или
документа. ПР служба нема такву функцију.
Министарство одбране
Послове информисања у Министарству одбране и Војсци Србије обавља Одсек за информисање и, однедавно, реферат портпарола. Њих седморо запослених чине Управу за односе са јавношћу МО. "...Непосредно на пословима ПР, поред својих редовних дужности, ангажован је и заступник начелника Управе, који привремено обавља дужности портпарола..." Сви запослени, како тврде у МО, факултетски су образовани и, сем портпарола, сви су цивилна лица. Радно искуство им је између две и 20 година, а раде на пословима: обавештавања јавности о активностима министра одбране и других званичника МО, раде на изради системски важних докумената о односима са
јавношћу у ВС и МО, прикупљају валидне информације из система о појединим значајним питањима, одговарају на новинарска питања, припремају вести за сајт МО, припремају конференције за новинаре, предлажу начин реаговања у одређеним ситуацијама, организују медијску промоцију појединих догађаја...
У кабинету министра одбране запослен је један ПР.
Просечна плата: 29.000.
Министарство финансија
На радном месту које подразумева односе са медијима, у овом министарству запослена су два службеника, док је у кабинету министра укупно пет запослених. Запослени у Одсеку за односе са јавношћу имају високу школску спрему и раде, пре свега, на контактима са медијима, организују конференције за новинаре, припремају прес материјал, саопштења, најаве активности министра... Свакодневно су у контактима са новинарима. Услов за ова радна места је најмање
три године радног искуства у медијима.
Просечна плата: 20.500-26.500.
Влада Србије
У владиној Канцеларији за сарадњу са медијима тренутно ради 30 државних службеника, и то "три на положају (директор канцеларије и два помоћника) и 27 државних службеника и намештеника", од којих 15 има преко девет година искуства. Од тог броја 24 особе имају високу, једна вишу и 12 средњу стручну
спрему.
Просечна плата:
н за изабрана и постављена лица 76.151,69 дин.
н са високом стручном спремом 27.845,69 дин.
н са средњом стручном спремом 15.767,03 дин.
Министарство правде
У овом министарству кажу да имају једног саветника за односе са јавношћу, а у кабинету министра, сем њега, раде још четири службеника. Саветник има високу школску спрему и осам година искуства. Задужен је за организовање конференција за штампу, припрему саопштења за јавност, најављивање активности, организацију интервјуа, одржавање редовних контаката с медијима, припему и праћење медијских наступа и активности министра и представника министарства у
земљи и иностранству, ажурирање информације на сајту, поступање по захтевима на слободан приступ информацијама од јавног значаја...
Просечна плата: 27.172, 36 динара.
Министарство за дијаспору
У кабинету министра за дијаспору саопштавају да запошљавају једног саветника за односе с јавношћу, са високом стручном спремом друштвеног смера, положеним државним испитом и најмање три године радног искуства.
Просечна плата у 2006: 24.378 динара.
Министарство вера и Министарство културе Из ова два министарства саопштили су нам да немају службу за информисање, нити одређено место ПР.
Министарство науке и животне средине
У Управи за заштиту животне средине овог Министарства запослен је један ПР, има високу стручну спрему и четири године стажа.
Просечна плата: 21.000 динара
Министарство спољних послова
Из МСП кажу да у Дирекцији за информисање запошљавају 11 људи, од којих девет има факултетско образовање (четворо има и међународне специјализације), а двоје административних радника средњу школу. Радни стаж им се креће од четири до 31 годину.
Запослени раде на пословима комуникације с домаћим и страним медијима, организују медијске догађаје, праве клипинге домаће штампе и дневне билтене агенцијских вести и анализирају иностране медије.
Интернет одељење одржава wеб-сите МСП на српском и енглеском језику, свакодневно ажурира податке и информације.
Просечна плата: 37.981 динар.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде У овом министарству кажу да немају службу за информисање, али у оквиру кабинета министра на радном месту за саветодавне послове у области односа са јавношћу, послове ПР обавља један службеник. Она је дипломирани метеоролог и има 12 година стажа. Поред ње, у кабинету раде још четири службеника.
Просечна плата: 42.443, 21 динар.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике
У Кабинету овог министарства раде укупно четири службеника:
"...Предвиђено је да два државна службеника обављају послове за информисање, али тренутно их обавља један. Има вишу школу, радно искуство од 15 година..."
Плата из новембра 2006: 26.000 динара.
МУП Србије
МУП Србије нам је послао решење којим се одбија наш захтев, уз следеће образложење:
"...Тражени подаци о броју запослених, и опису послова на којима раде налазе се у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП СТО1 стр.пов.бр 4911/06-5 од 10.05.2006, који, као што се из његове ознаке види, носи ознаку "стр.пов". Одавањем ове службене тајне, јавности би се учинили доступним подаци о организацији, броју и структури радних места у министарству, чиме би се могао угрозити оперативни рад овог органа јавне власти..."
Пошто су нас упутили да се против овакве одлуке може изјавити жалба непосредно поверенику за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић је прокоментарисао: - Од свих који су вам ускратили информације, само МУП је са формалног, становишта поступио исправно, будући да је, позивајући се на службену тајну, донео решење о одбијању вашег захтева. Наравно, тај поступак је коректан само са формалног, не и са суштинског становишта. Закон предвиђа да се приступ
информацији која је означена као службена, пословна или друга тајна може ускратити, али не из апстрактних разлога, већ само ако би због њеног одавања наступила штета по неки други, законом заштићен интерес. А сасвим је очигледно да не би могла наступити баш никаква штета због тога што би јавност добила податке о броју запослених у ПР служби МУП. Испољени однос према "поверљивим" подацима је реликт старих времена, оне "безбедносне културе" у којој је
буквално све везано за полицију, војску или ДБ било тајна. У демократском свету и далеко озбиљније информације од оних које сте тражили одавно су доступне јавности. И у непосредном окружењу ствари се брже мењају него код нас. У Црној Гори јавни су подаци о броју запослених у Агенцији за државну безбедност.
