Извор: Блиц

Наша земља је потписница Конвенције СЕ о високотехнолошком криминалу. Усвојили смо и закон о „сајбер криминалу“, а недавно су формирана посебна оделења полиције, суда,  и тужилаштва. Иако недовољно чврсти, несигурни, ови први кораци ипак говоре о настојању државе да се супротстави злу у кибернетичкој сфери, а тим и у прилог одговорном односу према  главном глобалном феномену данашњице.    

Наравно, за оцену о одговорном односу, уз спремност за супротстављање злу, још је важнија решеност да се оно што је добро у „сајбер простору“ користи и унапреди. Интернет је учинио доступним до јуче незамисливе количине информација. И органи власти широм света, свакодневно „дижу“ на интернет базе података насталих у њиховом раду. Хиљаде научника их користе. Оне су основ за правне, економске и политичке процене. Истаживачко новинарство се заснива на њима. Слобода приступа овим подацима је афирмисана као ефикасан механизам за контролу власти и борбу против корупције. Корист је неспорна и очигледна.

Зато је забрињавајуће што веома мало наших органа власти има Информаторе о свом раду на интернету. О квалитету да не говоримо. Уз све логистичке, кадровске, финансијске и друге проблеме, то не би смело бити тако. Очигледно нам треба прави одговор на питање -  зашто свима очигледну корист, ми „не умемо“ да препознамо?

Повереник за информације