ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: Данас

Изјава повереника за информације од јавног значаја

 

Београд - Поводом текста "Потврда тајности била би преседан", објављеног у Данасу у четвртак 16. августа и реаговања Телекома које смо објавили два дана касније, јуче је у нашу редакцију стигла писана изјава Родољуба Шабића, Повереника за информације од јавног значаја коју објављујемо у целости:

"Омашком радника у Служби Повереника за информације која Вам је достављена није унет податак о томе да је Телеком, након одлуке Врховног суда, извршио одлуку Повереника за информације. Жао ми је због омашке, али мислим да она ипак није од битнијег значаја за коректно информисање јавности о односу Телекома према обавезама из Закона о слободном приступу информацијама.

Међутим, бојим се да озбиљну забуну могу изазвати наводи Данаса, по којима су од стране 

Врховног суда 'све тужбе одбијене као неосноване те је наложена обавезујућа мера државним органима да дају информације'.

 

Моје чуђење због објављивања ових навода у Данасу утолико је веће што Вам је, на Ваш захтев била достављена и изјава Повереника за информације коју је 15. августа 2007. године, истим поводом дао агенцији Бета, изјава која се може  наћи на wеб сите-у www.повереник.орг.yу. Релевантан део изјаве гласи:: 'У петнаестак до сада окончаних случајева одлука суда је била идентична - тужба се одбацује. На тај начин суд је кроз једну потпуно стабилну праксу показао свој однос према праву на приступ информацијама и праву органа власти да воде спор у  вези са истим'.     

Врховни суд, дакле није одбио тужбе већ их је све одбацио као недопуштене. Правници наравно знају, а и лаици који се баве оваквим темама морали би знати да је разлика између одбацивања и одбијања тужбе огромна. Суд је вишеструко поновљеним одбацивањем потврдио став да право на вођење управног спора има само онај о чијем се праву одлучивало. Орган који је у првом степену одлучивао о праву (у конкретном случају Телеком) нема право да води спор против решења (Повереника) другостепеног органа. Дакле, све ове тужбе па и тужба Телекома су недопуштене. Сви којима је налог дат, па и Телеком су били дужни да поступе по решењу Повереника за информације у року који је одређен решењем. Уосталом, руководиоци а посебно правници у органима власти и јавним предузећима, морали би знати да чак и у ситуацијама у којима је допуштена, тужба у управном спору, сама по себи не одлаже извршење коначног управног акта, какав је решење Повереника за информације. Према томе омашка коју смо споменули не може да промени негативну оцену о односу Телекома према обавезама из Закона о слободном приступу информацијама. Али наравно, далеко негативнију заслужују они који су себи дозволили да ни након што је Врховни суд одбацио њихове недопуштене тужбе, не извршавају обавезе које имају по закону".