Извор: Блиц

коментари

Родољуб Шабић повереник за информације

Неспорно је да је за квалитетно спровођење ма ког закона од одлучујућег значаја да га они на које се односи разумеју, односно да га, било то пријатно или не, доживљавају као потребног и корисног. Али, и поред тога, и независно од тога, за сваког би морало бити неспорно и то да ниједна одговорна концепција спровођења закона не сме да се лиши механизама за његово принудно спровођење и за кажњавање оних који га крше. Међутим,неке ствари са којима сам се као повереник за информације суочио у пракси примене Закона о слободном приступу информацијама показују да баш и није тако.

Закон додуше предвиђа да су одлуке повереника за информације обавезујуће, а да у случају потребе извршење обезбеђује Влада. Садржи и више казнених одредби, а покретање прекршајних поступака ставља у надлежност одговарајућег министарства. Међутим, у трогодишњој пракси у којој је почињено на хиљаде прекршаја, покренуто је само стотињак поступака, а коначни досадашњи ефекат је пет изречених новчаних казни.

А од неколико десетина случајева у којима су грађани, медији, невладине организације и други тражили од Владе Србије да обезбеди извршење одлуке повереника, то ниједном није учињено. Шта је у питању? Је ли "оригинална" концепција примене закона? Или неодговорност? Или, пасивна резистенција? Или, опструкција? Једно је сигурно, шта год да је - лоше је.