Извор: Политика

Класификовање одређених информација као тајних подразумева закониту процедуру и механизме заштите како би се избегла свака самовоља и злоупотреба. Подаци или документи који се једном означе као тајна не остају то заувек, већ у зависности колико су поверљиви имају и одређени "рок трајања".  

Ово су само неке од новина које би требало да се нађу у будућем закону о тајним информацијама, а чији су модел представили јуче аутори, професор др Владимир Водинелић, мр Дејан Миленковић и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја. Само две-три земље Европе немају савремени закон о тајнама, али и онај о слободном приступу јавним информацијама ваљало би допунити.

Шабић је, рецимо, приметио да је за његову примену кључно да постоји политичка воља, али и механизми одговорности за непоштовање прописа. За три године било је више хиљада прекршаја тог закона, процесуирано је стотинак, али каже да је свега пет кажњено. Влади која је надлежна да спроведе одлуке повереника упућено је неколико десетина таквих захтева, али није спровела ниједан.

Убудуће предлаже се да, уместо овлашћеног лица за приступ информацијама, буде одговоран старешина државног органа, као и да се уведе институт инсајдера или дувача у пиштаљку. Реч је о лицу које, упркос радној обавези да одређене информације чува као тајну, такве информације учини доступним јавности у случајевима корупције и сличних незаконитих радњи, а инсајдер не би био позиван на одговорност.

Коалиција за слободу приступа информацијама која окупља више невладиних организација намерава да у најскорије време почне да прикупља потписе грађана Србије како би обезбедила да се модели ових закона нађу што пре у српском парламенту.