Извор: Данас

Како да буде доступно јавности оно што је недоступно посланицима

Једна акција повереника за информације и његове службе која је стицајем околности (не)заслужено привлачила прилично велику пажњу медија, требало би да се оконча у врло догледно време. Време је да повереник донесе решења по жалбама које му је поднео Административни одбор Народне скупштине Републике Србије, због тога што су му нека државна предузећа и агенције ускратила податке о платама, односно накнадама за рад директора и чланова управних одбора. Претходно, Административни одбор је те информације затражио од Владе Србије, односно од њеног Министарства финансија. Није их добио па се, незадовољан, са истим захтевом обратио поверенику за информације. Строго формално, такав начин подношења захтева поверенику није био правно беспрекоран. Исправније је било захтеве упутити на адресе 60-ак субјеката на које се односе, о платама и накнадама чијих руководилаца је реч. Ипак, повереник је сматрао да му и минимум коректног односа према ауторитету одбора највишег органа законодавне власти у држави, и његове обавезе, налажу да он проследи захтеве Одбора правим адресатима уз упозорење да Закон о слободном приступу информацијама свакоме јемчи право на приступ информацијама од јавног значаја. Интервенција повереника дала је (релативан) резултат. Од неких 60-ак субјеката бар три четвртине њих доставили су тражене податке Административном одбору. Против десетак оних који то нису учинили Одбор је поднео формалне жалбе поверенику. Повереник је у складу с процедуром која је законом утврђена жалбе проследио онима против којих су изјављене, оставивши им рок да се о жалбама изјасне. Рок за изјашњење је истекао, па је време да повереник донесе решења по жалбама. Слободно преузимајући ризик да ми се пребаци прејудицирање, констатоваћу да није никакав проблем претпоставити да ће та решења бити у корист права јавности да зна. И тек кад предузећа, односно агенције, на која се та решења буду односила по њима поступе, односно кад, евентуално, Влада Србије у случају потребе принудно обезбеди извршење решења повереника, бар ова "борба" Административног одбора за приступ информацијама од јавног значаја биће дефинитивно окончана.

Иначе, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја у чл. 2 информацију од јавног значаја дефинише тако што каже да је то "информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези с радом органа власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна". У чл. 3, предвиђа да је у смислу овог закона орган јавне власти поред осталог и свако "правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу држава, односно државни орган", а у чл. 5 предвиђа да "свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступним...". Дакле, свако има право. Свако је свако, значи и Административни одбор. Само, одбор - односно радно тело највишег државног органа законодавне власти који чини 20-ак посланика из редова свих парламентарних странака - ваљда је и нешто више него "свако". Да се такво тело нађе у ситуацији да до оваквих информација мора да долази на основу Закона о слободном приступу информацијама и да при том тражи заштиту свог права од повереника за информације, само по себи је својеврстан апсурд.