Извор: Данас

Биометрија, безбедност и људска права

Београд - Не треба се противити увођењу нових технологија и осталих метода који би, на пример, могли да послуже у борби против криминала, али је при том неопходно да се успоставе механизми којима би се обезбедила заштита људских права, поручио је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, на јавној расправи „Биометрија, безбедност и људска права“ у Медија центру.  

Родољуб Шабић је нагласио да је Србија међу првим европским земљама која ће имати биометријске личне карте, али и једна од последњих која нема закон о заштити података о личности, указујући да „нико није ни тражио од Србије да личне карте буду биометријске“. Као пример парадокса Шабић је навео да многи државни функционери нису ни најмање расположени да пружају информације о висини плата, док постоји велико интересовање за ширење личних података грађана.

Према његовим речима, све информације које држава има у поседу треба да буде доступне јавности, изузев малог броја, међу којима су управо подаци о личности.

Највећа сила данас, како је објаснио, јесте контрола, могућност дистрибуирања и манипулисања информацијама.

Заштитник грађана Саша Јанковић замерио је што пре доношења Закона о личној карти није урађена озбиљна анализа и безбедносна процена о рањивости система за чување података о могућим злоупотребама.

- Држава, када уводи мере које доводе у питање слободе грађана, мора то да ради само са јасним разлозима и оправдано - нагласио је Јанковић. Он је подсетио да подаци могу по Уставу Србије да се користе осим за сврхе за коју су прикупљени и у случају кривичног гоњења и заштите безбедности Србије.

Дејан Миленковић из Комитета правника за људска права навео је да Србија нема општи законски оквир којим би било регулисано питање држања, обраде и коришћења података о личности. Он је подсетио да је 1998. усвојен Закон о заштити података о личности, али да никада није примењиван. Како је објаснио, нови Предлог закона о заштити података о личности налази се у скупштинској процедури и највероватније ће бити усвојен по хитном поступку.

Миленковић је оценио да би неадекватна заштита података водила ка томе да неки центри моћи блиски МУП и безбедносним службама могу да, на пример, објављују личне податке грађана.

Јавну расправу Биометрија, безбедност и људска права организовао је Центар за цивилно-војне односе.