Извор: Блиц

коментари

Родољуб Шабић повереник за информације

Недавно је, као и сваке године у марту, повереник за информације доставио Скупштини Србије годишњи извештај о примени Закона о слободном приступу информацијама. И овај извештај, као и претходни потврдиће да се право на слободан приступ информацијама, у континуитету, све више користи. Број захтева за приступ информацијама упућен органима власти на разним нивоима за 50 одсто је већи него претходне године, а око 4,5 пута већи него 2005. У служби повереника било је у раду и решено је око 30 одсто предмета више него прошлегодине. И однос органа власти према неким формалним обавезама, као што су достављање извештаја, објављивање Информатора о раду и едукација кадрова, нешто је бољи.  

Оцењујући да су статистички подаци охрабрујући, у извештају се констатује да власти нису урадиле много тога што су не само могле него и морале, и нуде препоруке, чијим усвајањем би ти уочени пропусти и грешке могли бити исправљени. "Интересантно" је да су идентичне препоруке биле и у извештајима за 2005. и 2006. годину. Мада су у матичном скупштинском одбору усвојени без резерви, то је остало без ефекта, па тако ни хроничне, три године евидентне грешке нису исправљене. Зар није истина да је најпаметније учити на туђим грешкама? Да је учити на сопственим много скупље, а да је сигурно најскупље игнорисати грешке, ништа не учити. Зар је то за неког код нас спорно? Или је ствар у томе да у конкретном случају цех плаћају грађани, а не они који и греше и неће да уче?