Извор: Блиц

Родољуб Шабић Повереник за информације

Зна се да Закон о слободном приступу информацијама не признаје ситуацију која је у неким другим поступцима иначе присутна као "ћутање администрације" и да чак за "ћутање" предвиђа прекршајну одговорност. Па ипак, од преко 1.160 жалби које је повереник за информације решио у току 2007, у чак 96 одсто случајева жалбе су поднете управо због игнорисања захтева. Значи, само 4 одсто оних који су се одлучили да ускрате Уставом и законом зајамчено право јавности, то је учинило доносећи образложено решење, дакле на начин који је, без обзира да ли оправдан или не, бар формално коректан. То је нешто за шта је, објективно, немогуће наћи оправдање.  

Није за велику утеху то што је велика већина њих на интервенцију, односно налог повереника касније дала тражене информације. Јер, зајамчена права нису ствар ничије добре воље. Правима грађана увек, па и када се ограничавају, морају одговарати стриктне обавезе власти. Масовним некоректним поступцима према легитимним захтевима јавности власт, у крајњој линији, испољава потцењивачки однос према грађанима. А будући да баш грађани, као бирачи и порески обвезници обезбеђују две, за функционисање власти неопходне ствари - и легитимитет и новац, не само са становишта демократских принципа него и елементарне пристојности, за то баш никако не може бити оправдања.