Извор: Блиц

Ко и мало зна нашу јавну сцену, зна и да не треба имати илузије о стварима као што су културни лимити, минимални стандарди полемике, коректност и сл. Такве ствари су код нас на рудиментарном нивоу, једва присутне. У нашем реалном контексту гомила  неистина, дисквалификација и увреда коју на другог јавног функционера у интервјуу дневним новинама сручи  директор  РТС, па чак ни "уређивачка политика" РТС-а која у интервјуу свог шефа препозна вест од националног значаја па неистине и увреде (ре)емитује у свом информативном програму, објективно, нису феномени који заслужују баш посебно велику пажњу.  

Кад је нападнути званичним, јавним саопштењем демантовао неистине, исто су, као што је ред, у целости или делимично, пренели, практично сви релевантни медији. РТС није, ни једну једину реч. Чак и у нашим условима, то је већ феномен који заслужује  озбиљну пажњу. Пред њим губи значај и то ко је, чињенично, у праву. Важније је питање - какав  је то "јавни  сервис" који служи свом директору (или било коме) да напада (било кога) а не допушта да се чује и друга страна? И шта јавност има од таквог "информисања"? Зар, такво какво је, не буди успомене на време кад су га контролисали фамозни ЈУЛ-ови магови "објективног " информисања - Матић, Марковић и слични? Зар не би требало да је неспорно да се од тада много променило?