- Ми смо буквално на самом почетку успостављања каквог-таквог система заштите података о личности. Немамо законе битне за заштиту података у неким неуралгичним областима као што су нпр. биометрија, видео-надзор, приватни сектор безбедности, али доносимо нове, проблематичне и ризичне акте попут Закона о електронским комуникацијама - упозорава у интервјуу за „Блиц“ Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

Уставни суд дуже од годину дана није разматрао споран Закон о електронским комуникацијама: Родољуб Шабић

Закон који одмах на почетку помиње Шабић омогућава (члан 128) праћење, рецимо, телефонских разговора и без налога суда, и то у земљи у којој је било политичког прогона и ратова, а није било лустрације тајних служби. Повереник, на челу једне од ретких независних институција у земљи, већ дуго покушава да промени нешто што је у очигледном несагласју с међународним правима и слободама људи.

На питање „Блица“ да ли му се и политичари жале да сумњају да их неко прати и прислушкује, Шабић каже:

- Од политичара и државних функционера чујем како сумњају да су предмет прислушкивања само у неформалним приликама. Формалних жалби није било.

Колико је приватност грађана Србије заштићена кад директори тајних служби могу без одлуке суда да нас прислушкују?

- Заправо, у питању је приступ тзв. задржаним подацима. Ти подаци који говоре о томе кога сте и одакле звали, колико дуго сте разговарали, с ким сте размењивали поруке, које веб-сајтове сте посећивали, и често говоре више него садржина неког разговора. Полазећи од уставне гаранције тајности писама и других средстава комуницирања, Заштитник грађана и ја смо пре више од годину дана поднели Уставном суду захтев за оцену уставности Закона о електронским комуникацијама које омогућавају приступ оваквим подацима без одлуке суда. Одлука Уставног суда, коју дуго очекујемо, биће релевантан одговор на ваше питање.

Где смо ми у односу на Европу када је у питању заштита личних података?

- Донели смо Закон о заштити података о личности, али не сасвим усаглашен са стандардима ЕУ. Од подзаконских прописа донети су они за које је надлежан био Повереник, а они из надлежности извршне власти су или донети с доцњом или уопште нису донети. Усвојена је стратегија заштите података о личности, али не и акциони план за њену реализацију.

Што се тиче независног тела са задатком да обезбеди примену европских стандарда, довољно је констатовати да су ресурси с којима ради Повереник у Србији мањи чак од ресурса којима располажу слична тела у бившим југословенским републикама, да друге не помињем. Мало, потпуно недовољно је урађено на плану едукације - како грађана, тако и оних који се баве обрадом података о личности. Неопходно је мењати менталитет. Транзиционе земље које су истим путем ишле брже и квалитетније од нас спроводиле су робусне програме едукације, укључујући чак и мењање школских програма.

Недавно сте због недостављања података казнили Пореску управу и Министарство за економију. Какав је ефекат казни које практично плаћају грађани јер се казна исплаћује из буџета?

- Изрекао сам неколико десетина казни. Нису без ефекта. У више случајева, након тих казни, претходно ускраћена информација је дата. То и нису класичне казне, већ пенали у извршном поступку јер се односе на органе, правна лица и плаћају се из буџета. Наравно да би требало да буду пропраћени и прекршајним казнама које одговорна лица, руководиоци плаћају својим средствима, али то, по закону, није у надлежности Повереника.

На кога има највише жалби када је реч о кршењу Закона о доступности информација?

- Највише жалби подноси се против државних, републичких органа. А најчешћи разлог је ускраћивање информација о располагању јавним новцем и ресурсима. Од бројних различитих потенцијала права на слободан приступ информацијама, грађани и медији најбоље препознају онај антикорупцијски.

Шта је са Законом о детективима по којем свако свакога може да прати, шпијунира, узима податке? Тражили сте да се закон повуче.

- Реаговао сам јер сматрам да, с аспекта заштите података о личности, има крупне недостатке са становишта уставности и конзистентности, да је непрецизан и недоречен. Још није формално повучен, али након разговора и с министром Ивицом Дачићем, представницима МУП-а и с представницима детективске делатности, у овом облику, неће бити ни усвојен ни разматран.

Да ли имате могућности да радите свој посао?

- Не осећам се угроженим. Моја функција уз остало подразумева и одређене непријатности, ризике, претње и сл. Повереник је у могућности да ради свој посао, поготово ако заборавимо на вишегодишње ускраћивање неких елементарних услова за рад.

Антрфиле

Карикатура односа власти према закону

Како вам после свега делује случај затамњеног уговора с „Фијатом“?

- Та прича асоцира на карикатуру односа који државни орган дугује закону. Наравно да није спорно да би јавности могле бити ускраћене поједине информације које представљају пословну тајну „Фијата“. Али могућност ограничења има лимите. На правно ваљан начин то се могло урадити једино под условима, из разлога и у процедури која је предвиђена законом. Уместо тога, министарство је игнорисало захтев Савета за борбу против корупције, а потом, извршило налог Повереника достављајући потпуно затамњен уговор, уз скандалозно објашњење да су цензуру извршили људи из „Фијата“. Поступање по захтевима који се у складу с нашим законима упућују нашим органима, мора бити искључиво ствар тих органа. Недопустиво је да их у томе замењују службеници приватних и још страних компанија.