Могућност да службе безбедности, по процени која не подлеже оцени суда, приступају подацима, представља одступање од устава.
Пресретање и задржавање података о електронским комуникацијама, једноставније речено листинга телефонских разговора, службе безбедности би могле обављати и без одлуке суда ако се усвоји предлог новог правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање електронских комуникација и задржавање података о електронским комуникацијама.
Поједине одредбе овог акта крше основна људска права, уносе несигурност и омогућавају произвољна тумачења, упозорава Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, који је јуче своје мишљење о правилнику проследио и Министарству културе, информисања и информационог друштва, задуженом за ову област.
У тексту правилника, како каже Шабић помиње се вишезначни термин „налог”, а не одлука суда, као основ за приступ такозваним задржаним подацима о електронском комуникационом саобраћају.
– Могућност да неограничено, по сопственој процени, која не подлеже оцени суда, службе безбедности приступају подацима о томе ко с ким, када, којом врстом везе, са које локације комуницира, представља озбиљно одступање од уставом загарантоване неповредивости писама и других средстава општења – објашњава повереник за информације о јавном значају.
Правилник уводи неке нове термине, као што су „тајни надзор локације корисника” и „посебно заштићени корисници”, а за то не постоји правни основ у Закону о електронским комуникацијама,
Одредба о тајном надзору локације корисника, без обзира на то да ли он учествује у комуникацији, како каже Шабић, веома је спорна.
– Реч је о обради података о личности, која је материја закона, а не подзаконских аката. Утврђивање локације корисника у појединим ситуацијама, наравно, може бити корисно, не само из разлога истраге, вођења кривичног поступка или због заштите интереса националне безбедности, већ и из разлога заштите живота, као што је то у случају нестанка лица услед елементарних непогода, али то не може да се уреди овим правилником – истакао је Шабић у
разговору за „Политику”.
Такође, из текста правилника није јасно ко су „посебно заштићени корисници”.
– Реч је о особама чију листу утврђује БИА у сарадњи са министарствима унутрашњих послова и одбране, али у Закону о електронским комуникацијама не спомиње се ова категорија грађана – објашњава Шабић и додаје да у борби против тероризма и организованог криминала држава мора да поштује одређене границе које се односе на приватност грађана, а које су уставом одређене.
– Овај правилник прелази те границе. Због сумњи да су отишле предалеко многе европске државе преиспитују своје одлуке које су подразумевале интензивније задирање у приватност грађана због реалне опасности од тероризма – каже наш саговорник и додаје да је, из тог разлога, отворено преиспитивања одређених директива Европске уније.
Антрфиле : Јавне консултације уместо расправе
О спорном правилнику отворене су јавне консултације, у оквиру којих се у писаном, штампаном или електронском облику, могу слати коментари на овај акт. Консултације су отворене још два дана, а Шабић је захтевао од надлежног Министарства културе да продужи рок за консултације о овом правилнику и да их подигне на ниво јавне расправе. Спорни правилник одређује обавезе лица која обављају делатност електронских
комуникација, тачније оператера, у погледу обезбеђивања одговарајућих уређаја и програмске подршке за законито пресретање и задржавање података о електронским комуникацијама.
У складу са овим актом, оператер је дужан да о свом трошку обезбеди, унапреди и одржава уређаје и програмску подршку, који омогућавају овај посао. Законито пресретање електронских комуникација обухвата: тајни надзор садржаја комуникација, података о саобраћају, локације корисника и међународних комуникационих веза.
У правилнику је наведено да „приступ подацима и документима, који су настали као резултат примене законитог пресретања електронских комуникација имају надлежни контролни органи и тела у оквиру њихових, законом прописаних, овлашћења”.
