Извор: "Блиц"

„Имаш ли ти каква друга посла осим што пишеш писма општинској управи?“ Ово је лаконски „одговор“ који је електронском поштом стигао на један захтев за слободна приступ информацијама о раду општине Пријепоље. Подносилац захтева за приступ информацијама послао ми је и копију „одговора“ упућеног са адресе oprijep@gmail.com

Проверио сам, с обзиром на оно „г.маил“, је ли „пошта“ заиста општинска. Јесте, па сам бацио поглед на податке у годишњи извештај који је Општина Пријепоље доставиила Поверенику за информације. Информатор о раду нису објавили. Обуку људи за поступање по Закону о слободном приступу информацијама нису вршили. Нису се дакле ба[ потрудили. А у току целе 2010. примили су укупно 19 захтева за слободан приступ информацијама. Отприлике један и по месечно, премало за било какву нервозу.

Чиме је онда овај гест „објашњив“?

Тражилац информација који је органу власти поднео легитиман, на закону заснован захтев за слободан приступ информацијама добио је (у име) органа власти „одговор“ у виду омаловажавајућег питања, уобичајено резервисаног за беспосличаре, и још цинично уметнутог између две формуларне фразе – „поштовани“ на почетку и „поздрав“ на крају!

Чиме је то објашњиво?

Писац „одговора“ очито није презаузет, иначе га не би ни писао. А није се ни упустио у образлагање било каквог, макар и неоснованог „разлога“ због кога не жели да да тражену информацију. Одлучио се за „комуникацију“ која подразумева не само игнорисање грађана и ускраћивање остваривања на закону заснованог права, него и то да их, буквално, „вуче за нос“. И то посредством компјутера и Интернета плаћених новцем истих тих грађана. То је „објашњиво“ само и једино безобразлуком.

Јесте да пример стиже из малог провинцијског града, али је вредан и пажње и реакције, и то не само Повереника. И један једини пример овакве „комуникације“, говори о великој удаљености од нормалног односа власти с једне, и грађана, пореских обвезника с друге стране. А сигурно је да пример из ове приче није једини.