Извор: "Политика"
ИНТЕРВЈУ:
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја
Записник са десете седнице Државног већа тужилаца из новембра 2009. године, који је прошле недеље обелодањен у медијима, отворио је додатна осетљива питања о општем избору тужилаца и судија. Председница Високог савета судства Ната Месаровић још једном је демантовала гласине да је БИА проверавала кандидате за судије, а из Државног већа тужилаца указивано је да су провере БИА специјалних тужилаца предвиђене чланом 16. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и других тешких кривичних дела (Зондосок).
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић скренуо је пажњу да тај закон не предвиђа проверу кандидата за тужилачка места и донео одлуку да изврши надзор над спровођењем Закона о заштити података о личности у поступку избора тужилаца и њихових заменика.
Да ли члан 16. Зондосока пружа довољан основ за обраду података коју обавља
БИА?
Та одредба се односи на веома узак круг особа, на људе из једног тужилаштва и два суда, а и у њиховом случају не у вези са реизбором, јер се односи на већ изабране особе. Поготово нема никаквог основа за њену примену на све учеснике поступка општег избора.Већ на први поглед се види да је реч о правно-технички изузетно лоше написаној, нејасној и непрецизној одредби, која тешко може да буде поуздан основ за било шта. Дакле, у том члану, који носи назив „Подаци о имовном стању” и односи се
на обавезу „особа које врше функцију односно обављају послове у специјалном тужилаштву и посебним одељењима суда” да доставе Агенцији за борбу против корупције потпуне и тачне податке о својој имовини, убачена је и одредба о безбедносној провери тих особа. Није јасно да ли се та провера односи на податке о имовини или на нешто друго. И шта друго? Осим тога, утврђено је да ће начин обављања тих провера и евидентирање података бити уређено актом владе. Питам – којим то актом? И зар уређивање обраде података о личности актом владе није супротно уставној одредби по којој се обрада података уређује искључиво законом?
Да ли подаци о имовинском стању имају везе са достојношћу кандидата или се достојност схвата шире од стицања имовине на начин који носиоца правосудне функције чини недостојним?
Сигурно је да се начин стицања имовине може везати за поштење, дакле за један од елемената појма достојности. Али такође је сигурно да у појам достојности спадају и друге особине као што су савесност, правичност и непристрасност, достојанственост...
Да ли је спорно ако је БИА давала податке ДВТ-у о специјалним тужиоцима и заменицима у периоду када су они истовремено, због реизбора, били и кандидати за тужилачке функције?
Свака обрада података о личности која се не заснива на изричитом законском основу или на сагласности особе о чијим подацима је реч најблаже речено је спорна.
Зашто је законска одредба о безбедносним проверама толико непрецизна?
Недопустиво је непрецизна. Без обзира на упозорења заштитника грађана и моја, немамо ниједну прецизнију одредбу. Ни у једном закону немамо дефинисан чак ни сам појам безбедносне провере. Заправо имамо га једино у Закону о тајности података, али се односи на изузетно уску област – приступ тајним подацима. За све остале ситуације немамо ни дефинисан појам провере, ни прецизно утврђене које радње, мере или активности она подразумева, као и ради утврђивања којих чињеница се те радње и мере предузимају. Има недопустиво много простора за „слободно тумачење”.
Какве би биле правне последице незаконите и неуставне обраде података о личности?
Прво да отклонимо могуће дилеме. Као што сам рекао, обрада података о било чијој личности, без знања те личности допуштена је само када је законом изричито предвиђена. Није спорно да БИА и други органи безбедности, као и јавна тужилаштва, имају овлашћења да се таквом обрадом података баве, али у законом утврђене сврхе – ради супротстављања криминалу и ради заштите безбедности државе. Међутим ДВТ није никакво тужилаштво, није никакав орган гоњења. Напротив, то је орган чија је сврха заштита тужилачке самосталности. Ниједном законском одредбом није предвиђено да у поступку општег избора тужилаца ДВТ обрађује податке кандидата које је претходно проверила БИА, нити су за ту сврху за БИА утврђена потребна законска овлашћења.Обрада података о личности без законског основа, или без сагласности особе о чијим подацима је реч у том и сваком другом случају, представљала би прекршај. У зависности од конкретних околности, тајна обрада може бити и кривично дело неовлашћене обраде личних података.
