Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (član 37. stav 1. i 2.) propisano je da podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u podatke o ličnosti pacijenta i predstavljaju tajne podatke, u skladu sa zakonom. Te podatke dužni su da čuvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, odnosno u organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti.
Dalje, članom 73. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da su zdravstvena ustanova i zaposleni dužni da čuvaju medicinsku dokumentaciju pacijenata od neovlašćenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe, nezavisno od oblika u kome su podaci iz medicinske dokumentacije sačuvani (papir, mikrofilm, optički i laser diskovi, magnetni mediji i dr.), u skladu sa zakonom. Stavom 5. istog člana propisano je da se vrsta i sadržina zdravstvene dokumentacije i evidencija, način i postupak vođenja, lica ovlašćena za vođenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se koristi za obradu podataka, kao i druga pitanja od značaja za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija, uređuju posebnim zakonom. Zakoni koji regulišu (ne u potpunosti) vođenje i čuvanje medicinske dokumentacije su Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva i Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite. Međutim, oba ta zakona su doneta pre Zakona o zdravstvenoj zaštiti i njima nije regulisan niz važnih pitanja, kao što je npr. pitanje prenosa zdravstvenog kartona iz jednog u drugi dom zdravlja. Stoga, da bismo odgovorili na Vaše pitanje potrebno odgovoriti na pitanje ko je obavezan da vodi i čuva medicinsku dokumentaciju (uključujući i zdravstveni karton)? Drugim rečima, ko je vlasnik medicinske dokumentacije?
Odredbama člana 7. Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite propisano je da se evidencije vode upisivanjem podataka u osnovnu medicinsku dokumentaciju i pomoćna sredstva za vođenje evidencija. Osnovnu medicinsku dokumentaciju čine: 1. zdravstveni karton, 2. protokol bolesnika, 3. protokol za registrovanje rezultata medicinskog rada, operisanih i umrlih, 4. matična knjiga lica smeštenih u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji, 5. istorija bolesti, 6. temperaturno-terapijsko-dijetetska lista, 7. otpusna lista sa epikrizom, 8. list anestezije, 9. knjiga evidencije, 10. karton o potrošnji leka. Pomoćna sredstva za vođenje evidencije čine: 1. registar kartoteke, 2. dnevna evidencija o posetama i radu, 3. tekuća evidencija o utvrđenim oboljenjima i stanjima, 4. dnevna evidencija o kretanju bolesnika u bolnici - stacionaru.
Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite propisano je da zdravstvene organizacije vode osnovnu medicinsku dokumentaciju, u koju, između ostalog, spada i zdravstveni karton koji vodi dom zdravlja po oblastima zdravstvene zaštite, za svako lice kome pruža zdravstvenu zaštitu, izuzev za prolazne bolesnike.
Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da obaveza vođenja i čuvanja medicinske dokumentacije (uključujući i zdravstveni karton) leži na zdravstvenim ustanovama, u konkretnom slučaju na domovima zdravlja. To znači da je dom zdravlja u kom se vodi zdravstveni karton pacijenta dužan da službenim putem dostavi zdravstveni karton onom domu zdravlja u koji pacijent prenosi svoj karton. Pri tom je taj dom zdravlja dužan da preduzme sve organizacione, tehničke i kadrovske mere (čl. 47. Zakona o zaštitu podataka o ličnosti) da zaštiti podatke od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa, što znači da je u obavezi da obezbedi da zdravstveni karton na siguran i bezbedan način stigne do doma zdravlja koji je primalac kartona, a dom zdravlja koji prima taj karton ima obavezu da prilikom preuzimanja kartona takođe preduzme sve adekvatne mere zaštite. U slučaju da dođe do gubitka ili uništenja zdravstvenog kartona, domovi zdravlja mogu prekršajno odgovarati.
Međutim, budući da je pravo na zaštitu podataka lično pravo (tj. strogo je vazano za ličnost imaoca prava) pacijent ima pravo da traži kopiju zdravstvenog kartona. Drugim rečima, u skladu sa članom 21. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pacijent ima pravo na kopiju podataka iz medicinske dokumentacije koja se odnosi na njega.
Zahtev za kopiju medicinske dokumentacije treba poslati preporučenom poštom sa povratnicom, u slučaju potrebe za izjavljivanjem žalbe. Naime, ako rukovalac podataka (dom zdravlja ili druga zdravstvena ustanova) u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva ne izda kopiju ili zahtev odbije kao neosnovan, pacijent ima pravo da izjavi žalbu Povereniku, uz koju je potrebno dostaviti zahtev kojim se pacijent obratio rukovaocu sa dokazom o predaji, kao i odluku koja se osporava.
