Šta se može tražiti?
Zakon garantuje svakome pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Šta su informacije od javnog značaja?
To su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2. Zakona).
Zato je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini pravo na pristup službenim dokumentima.
Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?
Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.
Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih.
U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.
Kako se pokreće postupak?
Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.
Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.
Tražilac u zahtevu navodi:
- naziv organa vlasti,
- svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
- opis informacija koje se traže i
- druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.
Od koga se informacije mogu tražiti?
Informacije se mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebalo da ima te informacije. Organi javne vlasti su:
- svi državni organi ( npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva i dr.)
- organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave ( npr. Pokrajinsko veće AP Vojvodina, pokrajinski sekretarijati, gradonačenici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.)
- organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja ( npr. agencije za poslove privatizacije,telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i dr.ustanove, javna preduzeća)
- pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih organa (npr. ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).
Pregled organa vlasti je objavljen na veb sajtu Poverenika u naslovu Katalog organa vlasti.
