Izvor: "Danas"
RAZGOVOR - Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama
Beograd - To što građani, novinari, NVO i drugi iz godine u godinu organima vlasti na svim nivoima podnose sve više zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i što je broj tih zahteva višestruko veći nego na početku i meri se sa više desetina hiljada, svakako je potvrda porasta demokratske svesti i spremnosti da se vlast kontroliše. Isto važi i za konstantno rastući broj žalbi povereniku koji potvrđuje nastojanje da se u ostvarivanju prava istraje do kraja. Taj evidentan rast svesti građana da se koriste novim pravom je verovatno najvredniji rezultat u dosadašnjoj primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kaže za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Šta u Srbiji koči primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama?
- Kao i u svakoj tranzicionoj zemlji i kod nas mnoštvo faktora izaziva probleme u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama. Nerazumevanje i potcenjivanje značaja javnosti, konzervativizam i pogrešne predstave ljudi iz vlasti o sopstvenoj ulozi i poziciji, bahatost, ali svakako i svesno nastojanje da se sklone od očiju javnosti, da se sakriju stvari kao što su sopstvena nesposobnost, odsustvo rezultata, neracionalnost ili još gore zloupotrebe, kriminal i korupcija.
Koji su razlozi iz kojih se u određenim segmentima vlasti zakon ne primenjuje dovoljno i šta nam to govori?
- Razloga ima dosta, ali pomenuću dva najmarkantnija. U primenu zakona od početka se ušlo bez dva praktično neophodna mehanizma - jednog za odgovornost za kršenje zakona i drugog za prinudno izvršavanje, po zakonu obavezujućih odluka poverenika. Za pet godina primene zakona počinjene su hiljade prekršaja, a prekršajne konsekvence snosio je simboličan broj ljudi, njih nekoliko desetina. U istom periodu Vlada, iako je po zakonu bila obavezna da u slučaju potrebe prinudno obezbedi izvršenje rešenja poverenika, to nije učinila bukvalno ni jednom. I u takvim uslovima procenat uspešnih intervencija poverenika iznosio je preko 95 odsto, ali je iza malog broja neizvršenih rešenja ostalo sakriveno i dosta informacija koje su za javnost bile i te kako značajne. Posle više upozorenja da odsustvo odgovornosti i prinude predstavlja indirektan poziv na kršenje zakona, odnedavno je izmenama zakona nadležnost za nadzor, odnosno pokretanje prekršajnih postupaka od Ministarstva za kulturu, koje nije ni imalo, ni stvorilo minimalne organizacione, logističke i kadrovske resurse, prebačena na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Povereniku je ovim data mogućnost da sam novčanim penalima obezbedi izvršenje odluka.
Kada očekujete da će se promeniti stanje?
- Kao i do sada, očekujem da će se stvari menjati u kontinuitetu, ali je potrebno da to bude mnogo brže nego do sada. Radi toga, nedavno je u skladu sa zakonskim ovlašćenjima poverenika doneto novo Uputstvo za izradu i objavljivanje Informatora o radu državnih organa. Uputstvom se naglašava jedna stvar koju mnogi u organima vlasti odbijaju da shvate, a radi se o tome da pravo na slobodan pristup informacijama ima bar dve komponente. Prva podrazumeva korektno postupanje na zahteve za pristup informacijama koje podnose građani i novinari, a druga podrazumeva više od toga, a pre svega obavezu vlasti da što više informacija o svom radu i u vezi s njim objavljuje na proaktivnoj osnovi, ne čekajući da to neko traži. Uputstvo ima za cilj da što preciznije definiše sadržinu i oblik Informatora o radu koga državni organi moraju da objavljuju. S tim u skladu veliki broj informacija, počev od obima i dinamika rashoda budžeta, preko broja zaposlenih i plata, unutrašnje organizacije, procedura i uputstva za ostvarivanje raznih prava, morao bi da bude na internet prezentacijama svih državnih organa, to bi osim više informacija o njima, pa automatski i manje žalbi povereniku dalo interesantne mogućnosti poređenja raspoloživih resursa i rezultata raznih organa vlasti.
Pažnja usmerena na javni novac
- Postoji interesovanje za informacije iz praktično svih oblasti života, ali pažnja je u najvećoj meri, na svim nivoima vlasti usmerena na javni novac, javne nabavke, javne resurse što je svakako dobro i potvrđuje da su građani i mediji prepoznali veliki antikorupcijski potencijal Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ono što, naravno, nije dobro i vrlo je indikativno je to da se upravo u vezi s pristupom tim informacijama javlja najviše problema i da su tu najčešće potrebne intervencije poverenika, ističe Rodoljub Šabić.
