Izvor: Večernje novosti
KO SVE MOŽE DA TRAŽI LIČNE PODATKE I DA LI NAM JE PRIVATNOST UGROŽENA
Podneto 15 krivičnih prijava. Šabić: Prikupljanje zakonito samo po dva osnova
DA li ste se ikada zapitali ko sve ima vaše lične podatke? Banke, domovi zdravlja, sve firme u kojima ste radili, škole ili vrtići u koje idu vaša deca, Gradskosaobraćajno preduzeće, Zavod za zaštitu zdravlja, biblioteka, turističke agencije preko kojih ste putovali, MUP, regrutni odsek, Republička izborna komisija...
Ko vam je sve fotokopirao, sa ovim ili onim obrazloženjima, ličnu kartu? I da
li su te fotokopije uništene ili se i sada podaci negde čuvaju, i zbog čega?
A koliko puta su vam uzeli platnu karticu da je “provuku” iza šanka i naplate vam račun? Jeste li sigurni da podatke sa vaše kartice nikada niko nije zloupotrebio i naručio, recimo, preko Interneta neku robu?
- Prema gruboj proceni, u Srbiji postoji milion manjih ili većih baza podataka o ličnosti - tvrdi Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
On je pre izvesnog vremena dao nalog Savezu nemačke nacionalne manjine i Bošnjačkom nacionalnom veću da unište baze podataka koje su prikupili tokom izbora za savete nacionalnih manjina.
- Obradom podataka o ličnosti može da se bavi samo onaj ko je za to ovlašćen zakonom ili ako postoji saglasnost lica čiji su podaci. Ako nema nijednog od ta dva osnova, onda je prikupljanje podataka protivzakonito - kaže Šabić.
Pošto zakonom nije predviđeno da “subjekti privatnog prava” prave paralelne biračke spiskove bez saglasnosti onih koji su na njima, poverenik je naložio nacionalnim savetima da te baze podataka unište. Kako kaže, sarađivali su sa inspekcijom i baze su pred komisijom uništene:
- Oni su, prikupljajući podatke o ličnostima, postupali u uverenju da su u pravu, sledeći lošu instrukciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Do sada smo intervenisali u ova dva slučaja, jer smo za njih dobili konkretne prijave, pa su inspektori, po mom nalogu, izašli na teren. A trenutno je u toku još jedna akcija nadzora radi utvrđivanja relevantnih činjenica u vezi sa eventualnim postojanjem slične baze podataka koja se odnosi na pripadnike mađarske nacionalne manjine.
Kancelarija poverenika podnela je do sada 15 krivičnih prijava upravo zbog različitih malverzacija sa biračkim spiskovima nacionalnih manjina, i to samo u 10 odsto lokalnih samouprava. Pravi broj zloupotreba podataka o ličnosti na tim izborima nikada se neće utvrditi jer je mnogo građana koji su, kada su dobili pozive da glasaju iako nisu tražili upis u poseban spisak neke manjine, papiriće bacili uz komentar “Svašta!”, ne preduzimajući ništa konkretno tim povodom. Tek mali broj obratio se kancelariji poverenika.
Mnogo je raznih načina da se nečiji lični podaci zloupotrebe, posebno ako su u pitanju informacije o bolestima, seksualnom opredeljenju ili bračnom statusu, zbog kojih osoba može postati žrtva ucene ili verbalnog zlostavljanja. Naročito se mogu zloupotrebiti podaci o stanju na nečijem bankovnom računu, naravno - i šifre za pristup.
Na Zapadu, ističe Šabić, kada se priča o krađi identiteta, govori se upravo o zloupotrebi podataka o ličnosti. Američka federalna komisija za trgovinu, najveća nadzorna institucija dešavanja na tržištu u svetu, svake godine pravi rang-listu “najprevara”. Već osam godina na prvom mestu je upravo krađa identiteta! Srbiju ovo tek čeka.
Antrfile : ZA KAZNU - MILIONČE
NOVČANA kazna za neovlašćenu upotrebu ili zloupotrebu podataka o ličnosti može
da dostigne milion dinara, a u nekim slučajevima ta “obrada” može da se tretira i kao krivično delo.
Nadzor nad ovom oblašću treba da vrši nezavisno telo, odnosno poverenik, koji formira posebnu inspekciju. U svetu one imaju znatno više inspektora nego kod nas, ali će i u Srbiji stvari morati da se menjaju s obzirom na to da smo preuzeli obavezu da se naši propisi u ovoj oblasti usklade sa evropskim.
POSEBNO OSETLjIVI PODACI
ZAKON o zaštiti podataka o ličnosti predviđa i kategoriju naročito osetljivih podataka - o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, zdravstvenom stanju, socijalnoj pomoći...
- Za obradu tih podataka trebalo bi da bude predviđen poseban, rigidniji režim. Zato je zakonodavac propisao da će Vlada posebnom uredbom, šest meseci od stupanja zakona na snagu, urediti režim obrade i čuvanja tih podataka. Od tada je protekao više puta ovaj rok, a uredba nije doneta - kaže Rodoljub Šabić.
ŠTA SVE MORATE DA ZNATE
- NIKO, osim zakonom direktno ovlašćenih (a takvih je malo), ne bi smeo da traži fotokopiju vaših ličnih dokumenata
- Kada neko zatraži dokument, mora da objasni zašto ih traži
- Firma u kojoj radite može da koristi vaše podatke za isplatu plata ili penzijsko-invalidsko osiguranje, ali ne i u neke druge svrhe bez vaše saglasnosti (npr. ne sme da ih
daje kompanijama koje će vas posle zasipati komercijalnim oglasima)
- Svako ima pravo da zna da se njegovi podaci nalaze u nečijoj bazi; ima pravo na uvid i ispravku ako podaci nisu tačni
- Tražite od konobara ili prodavca da platnu karticu “provuče” isključivo pred vama
