POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

Izvor: "Dnevnik"

Slučaj objavljivanja audiosnimka sa sastanka Saveza vovođanskih Mađara u Novom Orahovu, na kojem se čuje da sagovornici spominju paralelni spisak Mađara u Vojvodini i kako ga iskoristiti za izbore, uzdrmao je javnost u Pokrajini, ali se niko od državnih zvaničnika još nije izjasnio o ovome. SVM je podneo tužbu protiv N. N. lica zbog tajnog snimanja, što je zakonom zabranjeno, ali demantuje da je snimak autentičan. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za „Dnevnik“ kaže da je ovaj slučaj zanimljiv iz više različitih aspekata, ali za njega je, sa stanovišta funkcije koju vrši, važno to što sadržina snimka upućuje na postojanje baze podataka o ličnosti koja ne bi smela da postoji.

 – Ako ovlašćena lica poverenika za informacije od javnog značaja – inspektori na licu mesta utvrde postojanje te baze, prvo što ću uraditi je da naredim njeno uništavanje, a drugi eventualni koraci zavisili bi od okolnosti, odnosno razloga zbog kojih je došlo do povrede zakona – najavio je Šabić. – Razni faktori mogu biti u pitanju: od neznanja, ili pogrešnih instrukcija dobijenih od organa vlasti pa do zle namere. Neki od njih mogu imati za posledicu prekršajnu pa čak i krivičnu odgovornost.

Šabić kaže da su u postupcima, sprovedenim po žalbama građana ili u službenom nadzoru, konstatovane različite nepravilnosti i povrede zakona:

 – Formiranje privatnih zbirki podataka o ličnosti konstatovano je u slučaju Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine i u slučaju Bošnjačkog nacionalnog veća – kaže Šabić. – Osim formiranja ovakvih paralelnih zbirki podataka o ličnosti, bilo je i drugih povreda zakona: od prevara i zloupotreba poverenja pa do krivičnih dela neovlašćene obrade podataka o ličnosti i falsifikata. Mislim da je takvih stvari bilo u vezi s posebnim biračkom spiskovima manje-više svih nacionalnih manjina.

Poverenik je naložio Nemačkom nacionalnom savetu i Bošnjačkom veću da izbrišu paralelne spiskove, a za „Dnevnik“ tvrdi da su ovi to i učinili.

 – Formirane su komisije, zbirke podataka su komisijski uništene, a dokumenti o tome, uključujući i potpise svih članova komisije, dostavljeni su povereniku – objašnjava naš sagovornik, i napominje da, za sada, nema egzaktnih podataka o tome da li je još neka manjinska stranka ili organizacija sačinila duple spiskove. On, međutim, tvrdi da se to, imajući u vidu sve okolnosti, nikako ne može isključiti. Naprotiv. – Glavne probleme nije napravio sam zakon već Instrukcija o postupku upisa u poseban birački spisak nacionalne manjine koju je donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Tom instrukcijom se odstupilo od principa da je pravo na upis u birački spisak lično pravo koje čovek realizuje sam. Instrukcija je omogućila da svako ko je mogao doći do potrebnih podataka građana može “u njihovo ime”, a bez njihovog znanja, čak i protivno njihovoj volji, podnositi zahteve za upis u posebne biračke spiskove, a nadležni opštinski organi nisu imali pravo da im traže punomoć ili proveravaju identitet – objašnjava poverenik za informacije.

 – Bilo je slučajeva da su pojedinci podnosili zahteve za više stotina, čak i nekoliko hiljada lica. Zar se nakon takvog odnosa prema upisu u posebne biračke spiskove treba čuditi što je došlo do prave eksplozije “aktivizma” i što postoje paralelne zbirke podataka o ličnosti? Šabić je naglasio da ne želi da se bavi Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, ali smatra da je neophodno da država značajno promeni odnos prema ovom važnom pitanju.

 – Podsećam na to da su podaci o nacionalnoj pripadnosti prema članu 16 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti svrstani u kategoriju naročito osetljivih podataka, što nikako ne podrazumeva ovakav odnos kakav je praktikovan, već naprotiv, podrazumeva posebne uslove za njihovu obradu i zaštitu. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predvideo je da će Vlada, u roku od šest meseci, posebnom uredbom urediti pitanje zaštite naroč ito osetljivih podataka ali, mada je prošlo nekoliko puta po šest meseci, ta uredba nije doneta pa je proklamovana posebna zaštita zapravo samo mrtvo slovo na papiru – naglasio je Šabić.

Zbirni mesečni

statistički podaci

na dan 30.11.2024.
U PROCEDURI: 16.897
OBRAĐENO: 167.498

Opširnije...