Izvor: "Blic"
„Parlamentarna skupština SE usvojila je 1996. na XXIII zasedanju Rezoluciju o merama za razgradnju nasleđa bivših totalitarnih sistema. Tačka 9. ovog za prodor slobode pristupa informacijama u 'zabranjenu zonu', izuzetno važnog dokumenta glasi: Parlamentarna skupština pozdravlja stavljanje dosijea tajnih službi na uvid javnosti u nekim bivšim komunističkim zemljama. Ona poziva sve zemlje da zainteresovanima, na njihov zahtev, omoguće uvid u dosijea koja su o njima vodile tajne službe.
Gotovo sve nekadašnje socijalističke države sledile su ovaj apel SE. Naša zemlja, nažalost, nije. Ove godine navršila se decenija od usvajanja navedene rezolucije Parlamentarne skupštine SE. I šest godina od pada autoritarnog režima kod nas. I tri godine od prijema naše zemlje u SE. Svaki od ovih 'jubileja' upozorava na to da je krajnje vreme da donošenjem zakona o otvaranju dosijea tajnih službi učinimo nešto izuzetno važno i za međunarodni ugled naše zemlje i za njenu dalju demokratsku tranziciju.“
Ovaj gore, navodnicima označeni tekst, sam objavio prvi put na ovom istom mestu povodom 10-godišnjice Rezolucije SE, u novembru 2006. Pa ponovo u 2007. Pa 2008. Pa još jednom u jesen 2009. I izgledalo je da ću svoju upornost ili tvrdoglavost potvrditi i u jesen 2010, da će i 14 godina nakon usvajanja Rezolucije takav tekst, nažalost, biti aktuelan.
Lepa, važna vest je da možda i neće biti tako, da će Vlada RS uskoro predložiti Zakon o otvaranju dosijea tajnih službi bivšeg režima. A još važnije je da zakon ne bude „kozmetički“, da bude u funkciji stvarnog rešavanja otvorenih problema. „Dosledna“ nespremnost da se blagovremeno, na pravi način postupi sa arhivama tajnih službi već nas je koštala mnogo. Iznalaženje pravih odgovora na pitanja relevantna za otklanjanje nekad učinjenih nepravdi, rehabilitacije, restitucije i sl., bilo je jako otežano. Neki odgovori bili su nepotpuni, pogrešni ili su izrodili nove nepravde. Deo štete jeste nenadoknadiv, ali to je samo razlog više da se uradi ono što je trebalo uraditi odavno.
