Izvor: "Blic"
Parlamentarna skupština SE je nedavno, usvajajući Rezoluciju o zaštiti „whistle blowers-a“ (duvači u pištaljku, insajderi ili, kako se sve češće kaže „uzbunjivači“), pozvala sve članice da preispitaju svoje krivične, radno-pravne i medijske propise i obezbede zaštitu ljudima koji radi javnog interesa i suprotstavljanja kriminalu i korupciji dolaze u sukob sa (ne)formalnim pravilima o „tajnama“ i zato snose neprijatne konsekvence.
Mi i bez poziva imamo mnogo razloga da se pobrinemo za ovakve ljude. S tim u vezi navešću “pet lakih komada”, kako ironično zovem grupu slučajeva u kojima su nalozi Poverenika nailazili na žestok otpor i realizovani su uz velike probleme. Spisak bi mogao biti i duži ali za ilustraciju nema potrebe.
1-“Drumska mafija”, slučaj je dobio i sudski epilog, 50-tak zatvorskih kazni. A “uzbunjivač” je bio otpušten. 2-Nabavka “šarenih“ vozova. Tek čekamo sudski epilog. “Uzbunjivač“ je takođe ostao bez posla. 3-Kragujevački ombudsman i informacije o enormnom broju zaposlenih u gradskoj administracjii. “Uzbunjivač” smenjen sa funkcije. 4-“Vojna tajna”. “Tajne” informacije koje su govorile da je naš nekadašnji Generalštab, uz ostalo, vršio i krivična dela i kršio ljudska prava. Protiv “uzbunjivača” je pokrenut krivični postupak. Postupak ne teče, ali nije ni obustavljen. 5-Dom učenika u Beogradu. Slučaj je ostao bez sudskog epiloga. Rukovodioci su smenjeni a učenicima je vraćen nezakonito uzeti novac, ali je „uzbunjivač”, iako odličan učenik, ostao bez stipendije.
Ovo se ne bi smelo događati. Spremnost za suprotstavljanje kriminalu i korupciji ukazivanjem na konkretne primere u svojoj sredini zasniva se na hrabrosti i odlučnosti pojedinaca. Dobro je što ima takvih ljudi ali je nužno da ih bude više, da se to što govore što glasnije čuje, a da ne bude propraćeno opasnostima po egzistenciju njih i njihovih porodica. Dobri rezultati u borbi protiv korupcije nisu mogući, ako je za „malog“ čoveka ćutanje o njoj jedina bezbedna alternativa.
