Insajderi u Srbiji bez zaštite
Izvor: „Dnevnik“
U tranzicionim vremenima istina prva nastrada. Društvo obavijeno korupcijom prosto vapi za pojedincima koji imaju poštenje i hrabrost da „cinkare“. Ali ne da cinkare iz zlobe i pakosti, već da bi razotkrili razarača srpske države – korupciju. No, malobrojni i dobrodošli insajderi u srpskom društvu ostavljeni su na vetrometini i prepuš teni sami sebi nakon što su otkrili korumpiranog šefa, funkcionera koji je primio mito i omogućio da neko pobedi na tenderu, ili nakon što su obelodanili da njihova fabrika u kojoj rade ispušta u reku opasne hemikalije, obelodanili da se neko
nezakonito prisluškuje...
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić se već nekoliko godina zalaže za zaštitu insajdera, odnosno ljudi koji su progovorili i otkrili korupciju u svojim sredinama, a koji su zbog odavanja tajni posle bili izloženi različitim neprijatnostima, pa čak i otkazima na radnom mestu.
Nažalost, iako nisam bio usamljen ta nastojanja nisu dala rezultat. Uloga insajdera, odnosno onih koji su po prirodi svog posla u kontaktu s poverljivim službenim informacijama, jedna je od najvažnijih u borbi protiv korupcije, a oni koji u interesu javnosti odluče da javno govore o nepravilnostima treba da budu ozbiljnije zaštićeni.
Nedavno smo propustili priliku da usvajanjem amandmana Zaštitnika građana na Zakon o slobodnom pristupu informacijama obezbedimo kvalitetna pravna rešenja za zaštitu insajdera. U prvoj sledećoj prilici tu grešku trebalo bi ispraviti jer uostalom na to nas, pored ostalog, poziva i nedavno usvojena Rezolucija Saveta Evrope o zaštiti insajdera. Neobičan odnos vlasti prema pitanju insajdera može se tumačiti na različite načine: može biti da je reč o nedostatku političke volje, a može biti da ovde u Srbiji baš i ne vole „cinkaroše“. Međutim, u višegodišnjem radu poverenika za informacije od javnog značaja ni u jednom slučaju nisam prepoznao „cinkaroša“ koji je otkrivajući korupciju to činio iz zlobe i pakosti, već zaista hrabre pojedince koji su ukazivali na nezakonitost kojom se nanosi šteta državi. Ne radi se ovde ni o kakvim cinkaroš ima već o ljudima koji često javno progovore o korupciji da bi ustali u zaštitu javnog interesa, tj. da bi se zaustavio kriminal i korupcija.
Oni zbog tog dobrog što čine posle imaju ozbiljne posledice jer bivaju izloženi raznim neprijatnostima, šikaniraju se, ostaju bez posla. – objašnjava za naš list Rodoljub Šabić.
Kada ljudi znaju da će posle biti zaštićeni, oni će biti spremni da govore o nepravilnostima o kojima imaju saznanja u sopstvenoj sredini. S druge strane, ako su svedoci da oni koji su pomogli da se otkrije neka nezakonitost nakon toga stradaju i bivaju prepušteni sami sebi, mnogi će ustuknuti i radije ćutati nego izaći pred javnost i pomoći da se korupcija sankcioniše. SAD su među prvima prepoznale značaj insajdera pa su između ostalog osnovale i Nacionalni institut koji se bavi mehanizmima zaštite. Dakle, insajderi su hrabri i pošteni i ne može se ni u jednom slučaju za njih reći da su cinkaroš i. Ljudi mogu biti savesni ili nesavesni, a onaj koji zna da neko pored njega čini nešto nezakonito ili da krade, a on to vidi, može postupati u skladu sa svojom savesnošću. Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj odbijanje poslanika Skupštine Srbije da prihvate amandman i uvedu zaštitu insajdera objašnjava kao još jedan od dokaza da Srbija nije demokratsko društvo: Da li je odbijeno zato što je u pitanju naš mentalitet, odnosno to da ne volimo cinkaroše, ili zato što to političarima nije u interesu teška je dilema. Čini mi se da ima i jednog i drugog, ali da ipak više prevladava ovo drugo, odnosno da ne postoji politička volja da se pojedinci koji mogu razotkriti afere zaštite jer svi u svojim „dvorištima“ imaju toliko prljavš tine i nezakonitosti da bi vrlo brzo i sami postali „žrtve“ insajdera. Dakle, prevashodno je reč o strahu da se ne „provali“ ono što vlast i oni koji u njoj učestvuju rade.
Gredelj ističe da sve dok se u srpskom društvu ne prihvati ono što je u drugim državama dokazao kao sastavni deo borbe protiv korupcije, a insajderi – zviždači ili duvači u pištaljke su svuda dobili svoje posebno mesto, istinske i prave borbe protiv ovog najvećeg zla i razarač a društva nema niti će biti. Vlast se otima za svoje interese, sinekure, fenomenalne plate kakve nemaju ni mnogo bogatije države u svetu. Ovde jedan poslanik i direktor ima platu veću od britanskog premijera, a gde smo mi a gde su oni! Licemerno je i to što malo - malo pa politič ari pozivaju građane da zajedno sa njima grade društvo, da ga postavljaju na zdrave noge, a u isto vreme odbija da usvoji amandman kojim bi se taj isti građanin – insajder zaštitio kada ukaže na korupciju. Kako mogu ljudi pošteno da izgrađuju društvo ako unapred znaju da će stradati ako kažu da je lopov - lopov - pita se Gredelj.
Antrfile : Radnika „dugačak jezik” koštao radnog mesta
Radnik - insajder iz JP “Putevi Srbije, koji je prvi progovorio o krađi teškoj nekoliko miliona evra i na osnovu čijih je izjava razotkrivena „drumska mafija“, objašnjava Šabić, ostao je bez posla i tek tri godine kasnije, nakon medijske kampanje koju je poverenik za informacije inicirao, vraćen na posao. U isto vreme novinarke koje su u želji da doprinesu razotkrivanju kriminalne afere objavile delove trankripta o priskuškivanju razgovora nekih lica uključenih u aferu tužene su i krivično gonjenje. Jeste njih, ističe Šabić, na kraju tužilaštvo oslobodilo i odustalo od gonjenja, ali je ostala činjenica da su svi oni koji su želeli da se razotkrije korupcija i kazne krivci zapravo bili progonjeni i izloženi neprijatnosti samo zato što Sribija nije spremna ili sposobna da usvoji posebnu zaštitu za insajdere.
