Izvor: 24 sata
Srbija bi ovim zakonom konačno uredila zaštitu, obradu i korišćenje podataka o ličnosti, kao i pravo na privatnost. Predlog ovog zakona upućen je u Skupštinu po hitnoj proceduri...Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti je ozbiljan pokušaj uspostavljanja mehanizma zaštite podataka o ličnosti, ali neke odredbe moraju da se promene da organi bezbednosti i policija, pre svega, ne bi mogli da obesmisle odredbe kojima se garantuje zaštita podataka o ličnosti, kaže u razgovoru za „24 sata” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
PRIVATNOST - Srbija bi ovim zakonom konačno uredila zaštitu, obradu i korišćenje podataka o ličnosti, kao i pravo na privatnost. Predlog ovog zakona upućen je u Skupštinu po hitnoj proceduri. Objašnjavajući potrebu za ovakvim zakonom, Šabić kaže da je to „prirodna posledica prava čoveka da ga vlast i drugi ostave na miru”. To pravo se u razvijenim demokratskim društvima kotira vrlo visoko na listi ljudskih vrednosti, a Srbija je po tome, kaže naš sagovornik, u dramatičnom zaostatku.
Koji su to podaci koje treba zaštititi?
- Svi koji se odnose na ličnost: zdravstveno stanje, političko opredeljenje, seksualna opredeljenost, nacionalnost, veroispovest... Svako treba da bude siguran da podatke o njemu, vlast i druge mogu koristiti samo uz njegov pristanak, a bez njega samo u skladu sa zakonom.
Da li Nacrt ostavlja mogućnost zloupotrebe?
- Većinu problema možemo samo da pretpostavimo. Mislim da postoje više nego ozbiljne indicije da zloupotrebe podataka o ličnosti trenutno ima na svim nivoima, a vrlo je loše što su nam njene stvarne dimenzije zapravo nepoznate.
Da li imate zamerki na Nacrt?
- Ima odredbi koje zaslužuju kritiku. To su pre svega već pomenuta ovlašćenja organa bezbednosti i policije, regulisana odredbom stava 2, člana 45. Ta norma je i pravno i logički nekonzistentna. Obratiću se i narodnim poslanicima i zaštitniku građana s ciljem da izdejstvujem amandman koji bi eliminisao ovo loše rešenje.
Da li je pravo na privatnost ugroženo prikupljanjem biometrijskih podataka?
- Nije, ako se prikupljanje ovih podataka vrši u skladu sa zakonom i radi ostvarivanja na zakonu zasnovanih javnih interesa. Glavno pitanje je zaštita tih podataka, sprečavanje njihove moguće zloupotrebe.
Korišćenje podataka samo uz lični pristanak
- Lične podatke građana mogu da koriste organi vlasti, mediji, i mnoštvo drugih subjekata u različite komercijalne i druge svrhe. Ono što je bitno je to da korišćenje podataka, bez obzira o kome je reč, uvek obavezno podrazumeva ili pristanak ličnosti ili izričito ovlašćenje utvrđeno zakonom - kaže Šabić. R. Bulatović.
