Izvor: Dnevnik
Lavina kritika na račun odluke RATEL-a
Svi oni koji se zanimaju za dešavanja na domaćoj IT sceni ovo leto će zapamtiti po kontroverznom pravilniku Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) kojom se službama bezednosti omogućava da nadziru elektronsku komunikaciju građana bez precizno utvrđenih pravila, a provajderima nalaže da o svom trošku nabave opremu koju će koristiti državni organi. Iako je pravilnik formalno u saglasnosti sa Zakonom o telekomunikacijama, njegovo donošenje 11. jula (o čemu je javnost obaveštena tek desetak dana kasnije) izazvalo je lavinu nezadovoljstva.Kritike RATEL-ove odluke kuliminirale su pre desetak dana na veoma posećenoj tribini koju su u Beogradu organizovali Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije. „Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže", što je puni naziv odluke koju je donelo regulaciono telo, okupili su na jednom mestu predstavnike državnih organa, internet provajdera, stručnih udruženja, Srpske pravoslavne crkve, te pojedince koje interesuje ovo pitanje. Govornici nisu sporili da je u savremenim uslovima neophodan određeni elektronski nadzor radi suzbijanja terorizma i kompjuterskog kriminala, zbog čega su se saglasili se da je sporni akt donet u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Međutim, više puta je istaknuto da on sadrži brojne nedostke i otvara niz problema zbog kojih je preporučeno da se taj akt stavi van snage. Osnovne primedbe se odnose na opasnost da se ugrozi privatnost građana, a da se provajderi opterete visokim finansijskim izdacima što bi ih, naročito one manje, moglo odvesti u bankrot.
Tokom skupa su se čula i neka veoma suvisla pitanja, upućena na adresu RATEL-a. Na primer, da li postoji tehnička mogućnost da državni organi prilikom presretanja elektronskih poruka promene njihov sadržaj? Ako se oprema za nadzor nalazi kod bezbednosnih službi, kako će se znati da oni ostvaruju uvid u elektronske komunikacije samo na osnovu sudskog naloga, da li će primena tehničkih uslova dovesti do porasta cena internet usluga za krajnje korisnike i slično?
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je istakao da bi se sa donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti regulisala većina spornih pitanja i sprečila mogućnost zloupotrebe ovlašćenja i da zato treba doneti novi pravilnik, ali tek nakon usvajanja pomenutog zakona. Robert Sepi, pomoćnik generalnog sekretara Stručne službe Zaštitnika građana je kazao da je RATEL-u i formalno upućena preporuka da se tehnički uslovi stave van snage do donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo Nebojša Vasiljević rekao je da je pravilnik RATEL-a otvorio diskusiju o privatnosti u elektronskim komunikacijama i naglasio da Ministarstvo namerava da do kraja godine predloži Zakon o elektronskim komunikacijama. Sa druge strane, đakon Srpske pravoslavne crkve Oliver Subotić je postavio pitanje koliko mere iz sporne odluke narušavaju privatnost pojedinca i da li ovakvi projekti vode ka nečemu što se zove „informaciono kontrolisano društvo".
Na kraju skupa zaključeno je da organizatori RATEL-u upute poziv da stavi van snage tehničko uputstvo, kao i mišljenja, te predloge za njegove izmene.
Predloženo je da se tekst uputstva usaglasi sa odredbama o zaštiti ličnih podataka u Ustavu Republike Srbije, predlogom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i odgovarujućim preporukama Saveta Evrope. Zatraženo je i da se u tehničkim uslovima naglasi kako je pristup podacima o elektronskoj komunikaciji pojedinaca moguć samo na osnovu sudskog naloga.
U suprotnom, ovaj akt će omogućiti potpuno autonoman sistem elektronskog nadzora koji može da funkcioniše i bez znanja provajdera, odnosno bez sudskog naloga. Od RATEL-a je zatraženo da u novom pisanju pravilnika precizira kako će biti zaštićeni oni koji nisu osumnjičeni. Kada su u pitanju provajderi, zatraženo je da se tačno naznači struktura opreme i objasni zašto oni treba da finansiraju nabavku sredstava koja će koristiti državni organi (u Italiji i još nekim zemljama država snosi troškove kupovine opreme).
RATEL se javnosti obratio saopštenjem dan uoči održavanja velikog skupa o spornoj odluci. U saopštenju se kaže da se predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Jovan Radunović 6. avgusta sastao sa Poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. Na ovim sastancima konstatovano je da je Uputstvo o tehničkim uslovima doneto u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama.
U saopštenju se podseća da je Vlada Republike Srbije 17. jula uputila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojim treba da budu precizno definisani postupci i radnje kojim bi se sprečila mogućnost zloupotrebe, kao i da je zaštitnik građana Saša Janković uputio dopis Upravnom odboru RATEL-a sa predlogom da razmotri mogućnost da stavi van snage ovaj dokument do donošenja pomenutog zakona. Pošto je cilj donošenja ovog dokumenta bio zaštita od terorizma i kriminala, uz poštovanje zaštite privatnosti, Upravni odbor RATEL-a će na prvoj narednoj sednici razmotriti ovaj predlog, kaže se na kraju saopštenja.
Sporan i zakon
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je u izjavi koja je objavljena na sajtu www.poverenik.org.rs ocenio da je podnošenjem Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti Vlada Srbije učinila veoma značajan korak u stvaranju pravnog mehanizma koji je neophodan savremenom demokratskom društvu. Ipak, Šabić upozorava da pojedina rešenja sadržana u predlogu nisu dobra. On kaže da se ova ocena pre svega odnosi na odredbu iz stava 2. člana 45. Njome se predviđa da bezbednjaci mogu da onemoguće organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti uvid u to šta se i ko se prisluškuje, odnosno čije aktivnosti se prate na Internetu. Ovaka odredba otvara mogućnost da se suspenduje pravo poverenika za informacije od javnog značaja koji, inače, ima neograničeno pravo uvida u podatke državnih organa, što je garantovano Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Čak i kada bi, što svakako nije realno, isključili mogućnost zloupotrebe pomenutih odredbi, jasno je da su one u suprotnosti sa osnovnim ciljem donošenja zakona - obezbeđenjem delotvorne zaštite podataka o ličnosti, ocenio je Šabić. On je zato zatražio da se pomenuto i još neka kontroverzna rešenja isključe iz teksta Predloga zakona.
