Izvor: Blic
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije
Poslednje informacije govore da je stav Vlade Srbije da ne prihvati nikakve dopunske, specijalne uslove koje koncesionar postavlja za pristanak na sporazumni raskid ugovora o koncesiji za auto-put Horgoš Požega. Za većinu građana, takav stav je u skladu sa dignitetom države i sasvim jasan. Međutim, mnogima nije jasno - zašto se razgovori o sporazumnom raskidu ugovora uopšte vode? Podsetimo se, ugovor je dugo bio „super tajna“. Nadležno ministarstvo ga nije učinio javnim ni nakon naloga Poverenika za informacije a Vlada, iako dužna, nije obezbedila izvršenje tog naloga. Tek znatno kasnije, pod pritiskom javnosti, objavljen je osnovni ugovor, a potom sukcesivno i većina aneksa.Sudeći po onom što je javnost tako saznala o ugovornim obavezama, koncesionar nije ispunio ni jednu jedinu, nije čak obezbedio ni garanciju. To bi moralo biti dovoljno za jednostrani raskid, a ipak se vode razgovori o sporazumnom raskidu i koncesionar čak izlazi sa uslovima koji deluju gotovo ucenjivački. Na čemu se taj prepotentan stav zasniva? Može li se isključiti sumnja da je osnov u propuštanju neke (javnosti nepoznate) obaveze s naše strane? To svakako podseća da, iz nejasnih razloga, sadržina nekoliko aneksa još nije poznata javnosti. A krajnje je vreme da bude, jer i da nema pomenute sumnje, valjalo bi potvrditi, kao nesporan, princip da raspolaganje javnim dobrima i novcem uvek mora biti podložno kontroli od strane javnosti.
