Izvor: Danas
komentar
Ukoliko želi da se nađe na "beloj šengen listi", Srbija mora da donese zakone o zaštiti granice, o strancima i o zaštiti podataka o ličnosti. Ministar policije Ivica Dačić najavio je donošenje prva dva zakona naredne godine, dok je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti već u skupštinskoj proceduri. Njegovo donošenje obezbedilo bi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost, kao i ostalih prava i sloboda u vezi s obradom podataka o ličnosti. Trenutno je na snazi Zakon iz 1998, a prema rečima Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, nije zabeležen nijedan slučaj zaštite prava na osnovu tog zakona.Međutim, fama u javnosti nije podignuta zbog desetogodišnjeg neprimenjivanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već zbog jednog člana u novom Predlogu. Tom odredbom predviđeno je da organi bezbednosti mogu "iz razloga državne i javne bezbednosti i sve dok razlozi traju", da uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti, odnosno Povereniku za informacije od javnog
značaja, uvid u relevantne podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup prostorijama.
To je nateralo Poverenika Šabića da izjavi da je spreman da Skupštini Srbije podnese ostavku ukoliko se iz Predloga zakona ne izbriše taj član. On je dodao da definitivno nije spreman da podrži rešenja koja, umesto da obezbede delotvornu zaštitu prava, nude nejasnoće i dileme. Praktično, država ograničava delovanje institucije Poverenika, verovatno jedinog nezavisnog državnog organa koji je svojim delovanjem načinio značajan napredak u podizanju poverenja javnosti prema državnim institucijama.
Zašto je onda funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja ustanovljena, ako mu se novim Predlogom zakona ovlašćenja ograničavaju? Verovatno zato što država ili sujeta političara ne mogu da podnesu da svakodnevno dobijaju kritike od državnog organa, kao što je Poverenik, za sopstveni nerad na primeni aktuelnih zakona. Ipak, šanse za izmenu Predloga sada su povećane, jer je republički Zaštitnik građana pripremio grupu amandmana na taj predlog zakona. Nije potrebno podsećati da Srbija u pogledu zakonske regulative kaska za Evropom izvestan broj godina i upravo zbog toga donošenje zakona koji ne odslikavaju demokratske principe, ne štite osnovna ljudska prava i ne odražavaju stvarnost u Srbiji, neće pomoći u približavanju ka EU.
