Izvor: Danas
NAŠA PRIČA: Bezbednosno-informativna agencija posle tri godine odgovorila na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava Dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA, navodi se u dopisu.
Beograd - Broj osoba koje srpske tajne službe prisluškuju je nepoznat i o njemu se već decenijama samo nagađa. U odgovoru na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava o broju prisluškivanih osoba u 2005. godini, podnete po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je odgovorila da nije u mogućnosti da dostavi kopiju dokumenta „koji sadrži podatak o broju podnetih zahteva za prisluškivanje u toku 2005, kao i podataka koliko je osoba prisluškivano na osnovu podnetih zahteva, jer ovakav dokument ne postoji“. Navodi se i da „dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA“.Dragan Popović iz Inicijative mladih kaže za Danas da je pitanje o broju prisluškivanih BIA postavljeno još 31. oktobra 2005, ali i da je uprkos svemu ovaj odgovor velika stvar, „jer posle tri godine imamo neko otvaranje od BIA“. Kako je naveo, nemoguće je da BIA nema informaciju o broju prisluškivanih osoba.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Danas kaže da potezi BIA govore o nameri da se promeni odnos prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama i da potvrđuju ono što su mu direktor Agencije Saša Vukadinović i njegovi saradnici rekli nedavno da će dosadašnji odnos biti korenito promenjen. - Sumarni podatak o broju prisluškivanih, bez odgovora na pitanja - ko, gde, zašto, koliko dugo, kako i slično, ne može ugroziti nikakav interes. BIA inače nije dala nijedan protivargument. I da jeste, ne verujem da li bi to promenilo moj stav. Moja slovenačka koleginica svojevremeno je odbila sličnu žalbu protiv njihove SOVA. I danas smatram da ne bi bilo štetno, nego naprotiv korisno objaviti taj podatak - navodi Šabić.
Beograd - Broj osoba koje srpske tajne službe prisluškuju nepoznat je i o njemu se već decenijama samo nagađa. U odgovoru na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava o broju prisluškivanih osoba u 2005. godini, podnet po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je odgovorila da nije u mogućnosti da dostavi kopiju dokumenta „koji sadrži podatak o broju podnetih zahteva za prisluškivanje u toku 2005, kao i podatak koliko je osoba prisluškivano na osnovu podnetih zahteva, jer ovakav dokument ne postoji“. Navodi se i da „dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA“.
NADA U PROMENU U BIA
Dragan Popović iz Inicijative mladih kaže za Danas da je pitanje o broju prisluškivanih BIA postavljeno još 31. oktobra 2005.
- Informacija o broju prisluškivanih ne sadrži mnogo. BIA nam je odgovorila da oni nemaju dokument o broju prisluškivanih i da nije predviđen podzakonskim aktima, pa nam nisu poslali broj. Uprkos tome, ovo je velika stvar, jer posle tri godine imamo neko otvaranje od BIA - rekao je Popović. Prema rečima našeg sagovornika nemoguće je da BIA nema informaciju o broju prisluškivanih osoba. - U to ne verujem. Oni su iskoristili deo iz zakona da nisu u obavezi da prave nova dokumenta na zahtev tražioca informacije. Međutim, ovo jeste informacija nastala u radu ili u vezi s radom ove institucije, tako da bi oni morali da imaju ovu podatke. Pitam se šta u godišnjem izveštaju podnose Odboru za bezbednost Skupštine Srbije, koji bi trebalo da kontroliše njihov rad. Da li je moguće da im ne kažu koliki je broj ljudi prisluškivan. Iskreno, sumnjam u to - naglašava Popović. On dodaje da su još prošle godine poslali novi zahtev BIA da kažu isti ovaj podatak, ali za 2007, „s nadom da se od 2005. do 2007. nešto promenilo i da sada imaju takvu informaciju“. - Zvuči malo neozbiljno da tajna služba nema podatak o broju ljudi koje prisluškuje - zaključuje Popović. Prvi odgovor po zakonu od 2004. Još krajem maja 2006. Vrhovni sud Srbije odbacio je žalbu BIA na rešenje Poverenika o dostavljanju broja prisluškivanih građana, ali BIA do nedavno nije postupila po odluci suda, iako je imala rok od tri dana za dostavljanje pomenute informacije. Ipak, ovo je prvi put da srpska tajna služba odgovori na pitanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama koji je usvojen još 2004. BIA je Inicijativi odgovorila pozivajući se na rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića od 22. decembra 2005.
Pravo JAVNOSTi DA ZNA
Šabić za Danas kaže da potezi BIA govore o nameri da se promeni odnos prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama i da potvrđuju ono što su mu direktor Agencije Saša Vukadinović i njegovi saradnici rekli nedavno na sastanku. - Tada sam insistirao na svom poznatom stavu o neprihvatljivosti dotadašnjeg odnosa, a oni su dali uveravanja da će isti biti korenito promenjen. Doskora taj odnos je podrazumevao praktično potpuno ignorisanje zakona. Naloga Poverenika nije bilo mnogo, ni desetak, ali je bilo karakteristično da baš ni po jednom nije postupano. Tek sada su, u postupku izvršavanja tih naloga, neki dobili tražena dokumenta, odnosno informacije. Neki su, pak, dobili samo obaveštenje da Agencija ne poseduje dokument koji sadrži tražene informacije - ističe Šabić. Prema njegovim rečima, da je BIA umesto što je zahteve ignorisala, odgovorila da nema tražena dokumenta ne bi ni bilo nekih žalbi, niti bi bilo nekih naloga Poverenika.
- Ovako, sada u postupku izvršenja mora da obaveštava tražioce da nema dokumenta. Nekad može da ih uputi na Arhiv Srbije, kojem je predala dokumenta, a nekad ni to. Ovo drugo se odnosi na par naloga, gde su predmet dosijei žrtava revolucionarnog terora 1944-45. i na taj „čuveni“, o broju prisluškivanih lica u 2005. godini - navodi Šabić. On dodaje da je nalog o dostavljanju informacije o broju prisluškivanih doneo polazeći od zakonske pretpostavke da javnost ima pravo da zna svaki podatak o radu vlasti, a da je organ vlasti koji to želi da joj uskrati dužan da dokaže da bi, u konkretnom slučaju, davanje informacija ugrozilo neki drugi legitiman interes koji je u tom trenutku pretežan. - Sumarni podatak o broju prisluškivanih, bez odgovora na pitanja - ko, gde, zašto, koliko dugo, kako i slično, ne može ugroziti nikakav interes. BIA inače u ignorantskom maniru nije dala nijedan protivargument. I da jeste, ne verujem da bi to promenilo moj stav. Moja slovenačka koleginica svojevremeno je odbila sličnu žalbu protiv njihove SOVA. I danas smatram da ne bi bilo štetno, već naprotiv korisno, objaviti taj podatak - navodi Šabić. Poverenik ukazuje i da se ovakav odgovor BIA zasniva na tome da njihova evidencija podrazumeva postojanje različitih dokumenata u kojima se slučajevi tretiraju po broju naloga ili zahteva za prisluškivanje, pri čemu se iza jednog slučaja namerno ili sticajem okolnosti može nalaziti više lica do čijeg se ukupnog broja može doći tek obradom svakog od tih dokumenata.
- Naravno, mnogi neće poverovati da BIA nema dokument koji sadrži traženi podatak, ali baš zato što svi znamo da Agencija takav dokument uvek može napraviti mnogo je zanimljivije poći upravo od toga da ga nema. Kad ga nema, to znači da podatak o broju prisluškivanih, ako izuzmemo Inicijativu mladih, niko, uključujući nadležni parlamentarni odbor, nije ni tražio. A to stvarno mnogo i loše govori o nivou civilne kontrole službi bezbednosti - objašnjava Šabić.
Antrfile : Prisluškivanje samo po odluci suda
Prema Zakoniku o krivičnom postupku naredbu o prisluškivanju može izdati isključivo istražni sudija na pisani i obrazloženi predlog javnog tužioca. Prisluškivanje i snimanje može da traje najduže tri meseca, a zbog važnih razloga može da bude produženo za još tri meseca. Prisluškivanje i snimanje mogu se primeniti prema osobi za koju se pretpostavlja da je učinila krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, čovečnosti i međunarodnog prava, za organizovani kriminal, ubistvo, serijsko silovanje, razbojništvo, falsifikovanje i pranje novca, poresku utaju, dilovanje narkotika, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja, ucenu, iznudu i otmicu. Naredbu istražnog sudije o prisluškivanju izvršavaju policija i BIA, dok su poštanska, telegrafska i ostala preduzeća registrovana za prenošenje informacija dužna da policiji i BIA omoguće izvršenje prisluškivanja.
