POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Izvor: Politika

Predlogom zakona o klasifikaciji informacija predviđeno da će tajne informacije moći da koriste samo oni koji su prošli bezbednosnu proveru BIA Predlogom zakona o klasifikaciji informacija koji je upućen Skupštini Srbije mogao bi konačno da bude uveden red u oblast informacija koje država proglašava tajnom budući da je ona danas u Srbiji regulisana čitavom „šumom” pravnih propisa, što rezultira neadekvatnom zaštitom takvih informacija. Prostim zbrajanjem ovih propisa nameće se zaključak da je rad državnih organa, javnih službi, vojske i policije, ali i javnih preduzeća i ustanova, često nepotrebno obavijen velom tajne. Predlog zakona, u čijoj izradi je učestvovao i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, svojim potpisima je podržalo čak 35.870 građana Srbije.

- Usvajanje ovog zakona po hitnom postupku neophodno je. Uzmite samo sporazum o bezbednosti informacija koji je ministar odbrane Dragan Šutanovac početkom meseca u Briselu u ime Vlade Srbije potpisao sa NATO-om. Ispostavilo se da država Srbija ima više klasifikovanih podataka nego cela Severnoatlantska alijansa - rekao je Šabić za „Politiku”. On je naglasio da su BiH, Slovenija, Makedonija i Hrvatska slične zakone već usvojile.

Prema predlogu ovog zakona, „informacija se može označiti tajnom samo ako se odnosi na nacionalnu bezbednost, spoljne poslove, obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti države”. Po predloženoj klasifikaciji, informacija može da se označi kao „državna tajna”, „strogo poverljiva tajna”, „poverljiva tajna” i „interna tajna” u zavisnosti od stepena štete koju bi njihovo neovlašćeno otkrivanje moglo da nanese državi.

Prema Šabićevim rečima, tajnom se ne bi mogla smatrati informacija koja je tako označena radi prikrivanja krivičnog dela, kao i prekoračenja ili zloupotrebe službenog položaja.

- Tako recimo, transkripti sa sednica Generalštaba VJ, koje je u knjizi „Vojna tajna” objavio Vladan Vlajković, nikako nisu mogli da dobiju oznaku tajne, jer je evidentno da su članovi Generalštaba činili krivična dela - objasnio je Šabić. Ovlašćene osobe za označavanje informacija stepenom „državne tajne” su predsednik Srbije, premijer i predsednik parlamenta, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda, republički javni tužilac, načelnik Generalštaba, direktor Bezbednosno-informativne agencije, kao i ministri pod čijom su ingerencijom „nacionalna bezbednost, spoljni poslovi, obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti države”. „Informacije iz ekonomske sfere su zbog moguće zloupotrebe izostavljene, pa tako ugovori kakav je bila koncesija o izgradnji autoputa Horgoš-Požega ne bi mogli da budu proglašeni tajnom”, rekao je Šabić.

Informacija može prestati da bude tajna na nekoliko načina: datumom utvrđenim u dokumentu koji sadrži samu tajnu informaciju, nastupanjem događaja utvrđenog u dokumentu, istekom zakonski propisanog roka (za državnu tajnu 15 godina, strogo poverljivu tajnu 10 godina, poverljivu tajnu pet godina i internu tajnu dve godine), kao i u procesu „deklasifikacije”, postupku u kome se utvrđuje da se sa informacije skida oznaka tajnosti. Zakon propisuje da korisnici tajnih informacija mogu biti fizička i pravna lica iz Srbije kojima je izdat „sigurnosni sertifikat”, dokument koji podrazumeva obaveznu bezbednosnu proveru osoba koje žele uvid u tajne informacije.

Sa prve strane - Provera može da traje od 30 do 180 dana, a vrši je BIA. Sertifikat bez prethodne bezbednosne provere stiču narodni poslanici, ministri, funkcioner koji rukovodi organom uprave u sastavu ministarstava, funkcioner koji rukovodi posebnom upravnom organizacijom, kao i sudije. Naravno, određeni broj najviših državnih funkcionera ima i pravo na pristup tajnim informacijama bez sigurnosnog sertifikata, poput predsednika republike, premijera i potpredsednika vlade, predsednika parlamenta, Ustavnog i Vrhovnog suda, republičkog javnog tužioca, ombudsmana, Poverenika za informacije od javnog značaja, ali i direktora i zamenika direktora Direktorata za zaštitu tajnih informacija, kao i generalni inspektor za zaštitu tajnih informacija.

- Osnivanje direktorata i službe generalnog inspektora za zaštitu tajnih informacija je novina, a predviđeno je predlogom ovog zakona. Direktora direktorata bira vlada na četiri godine, dok generalnog inspektora bira Parlament na predlog Odbora za bezbednost, i to na rok od pet godina - objasnio je Šabić. Prema njegovim rečima, Direktorat izdaje sigurnosne sertifikate i vodi njihovu evidenciju, usvaja plan zaštite tajnih informacija, ali i vodi Centralni registar stranih tajnih informacija, koje država dobija u saradnji sa drugim zemljama. Generalni inspektor vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, nalaže mere za otklanjanje eventualnih nedostataka, deklasifikuje tajne informacije, ali i utvrđuje prekršajnu odgovornost i podnosi krivične prijave zbog povrede odredaba ovog zakona.

Predlog zakona o klasifikaciji podataka predviđa i niz novčanih kazni od 50.000 do 500.000 dinara za ovlašćena lica koja se ogreše o njegove odredbe. Da ne bude zabune, krivična odgovornost za odavanje državne tajne regulisana je Krivičnim zakonikom Srbije, a zatvorske kazne za ovo krivično delo kreću se u rasponu od jedne do 10 godina.

 

Zbirni mesečni

statistički podaci

na dan 30.11.2024.
U PROCEDURI: 16.897
OBRAĐENO: 167.498

Opširnije...