POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Izvor: Glas Javnosti

Sunovrat tranzicije u Beogradu (8)

Ipak mogu konstatovati da se u dopisu upućenom vama Ministarstvo nije pozvalo ni na jedan od razloga iz člana 9-14 Zakona, a da su argumenti koji su izneti u dopisu, u ovom kontekstu irelevantni, kaže Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je posle pisanja Glasa javnosti i Kurira 3. novembra u šestom nastavku priče o sunovratu tranzicije u Beogradu i odbijanju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da omogući uvid u dokumentaciju Srpskoj radikalnoj stranci u vezi izdavanja dozvole za sanaciju, na zahtev Kurira odgovorio:

"Povodom vašeg traženja da ocenim postupanje Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u vezi sa zahtevom za slobodan pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji o sanaciji zgrade bivšeg CK, koja se nalazi u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, podsetiću pre svega na odredbe člana 5 i člana 16 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Članom 5 Zakona je pored ostalog utvrđeno da svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Članom 16 uređeno je kako organ kome je zahtev podnet postupa, odnosno odlučuje po zahtevu, utvrđeni su opšti i posebni rokovi za ostvarivanje prava, te, što je posebno važno, način na koji se zahtev za pristup informacijama odbija, ako organ vlasti nađe da za to postoje uslovi utvrđeni Zakonom. Za tu situaciju Zakon je izričito predvideo da je organ vlasti dužan da donese rešenje o odbijanju zahteva, da ga pismeno obrazloži i da u rešenju uputi tražioca po "pravni lek" protiv istog.

Dakle, polazeći od sadržine navedenih odredbi, dve su stvari očigledne. Prvo, zahtev za informacijama, u konkretnom slučaju je legitiman, odnosi se na informacije koje jesu informacije od javnog značaja. Predmet takvog zahteva u informacije koje su nastale u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, pri čemu nije od značaja da li se radi o upravnom, sudskom ili o nekom drugom postupku, da li je reč o jednom ili o višestranačkom postupku, da li je tražilac informacije stranka u postupku ili ne i sl. Drugo, organ vlasti nije sa zahtevom postupao na način koji bi bio u skladu sa Zakonom. Dakle, niti je doneo rešenje o odbijanju zahteva, niti je pozvao na neki od zakona utvrđenih razloga na kojima bi odbijanje moglo da se zasniva, niti je dao korektnu pouku o pravnom leku.

Što se tiče eventualne mogućnosti za isključenje ili ograničenje slobode pristupa informacijama iz razloga zaštite nekog drugog, takođe legitimnog, a u konkretnijoj situaciji pretežnijeg interesa, predviđenih u odredbama čl. 9-14 Zakona, o tome se u ovoj prilici ne mogu izjašnjavati. Budući da postoji mogućnost da u slučaju eventualne žalbe, vodim postupak u ovoj pravnoj stvari, to bi moglo predstavljati prejudiciranje. Ipak mogu konstatovati da se u dopisu upućenom vama, Ministarstvo nije pozvalo ni na jedan od razloga iz člana 9-14 Zakona, a da su argumenti koji su izneti u dopisu, u ovom kontekstu irelevantni. Da li eventualno ipak postoje pomenuti razlozi, to je stvar koju je dužan da utvrdi i navede upravo prvostepeni organ, a potom, po eventualnoj žalbi da proveri i Poverenik za informacije. A dok postojanje tih razloga ne bude utvrđeno, postoji pretpostavka u korist prava javnosti da zna."

 

Zbirni mesečni

statistički podaci

na dan 30.11.2024.
U PROCEDURI: 16.897
OBRAĐENO: 167.498

Opširnije...