Teško uspostavljanje mehanizma da se nateraju srpske institucije na saradnju
Ranije su naloge ignorisala ministarstva, danas javna preduzeća
TREBALO je da prođe osam godina i nekoliko zaključaka Skupštine u kojima se traži od Vlade da povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obezbedi adekvatan prostor za rad, pa da on, ove nedelje, prostor - dobije. Zbog višegodišnjeg ignorisanja, ali i zato što neke institucije uporno ne postupaju po rešenjima poverenika, u delu javnosti stvoren je utisak da je ova institucija "mrtvo slovo na papiru".
Sam poverenik Rodoljub Šabić za "Novosti" ovo demantuje:
- Procenat uspešnih intervencija premašuje 91 odsto. U tom procentu, nakon žalbe povereniku, dobijaju se informacije koje su prethodno uskraćene. Čak i po kriterijumima starih demokratija, to je vrlo visok procenat. Indikativno je da u gotovo dve trećine slučajeva poverenik i ne mora da daje formalne naloge, već nakon zahteva za izjašnjenje, organ vlasti daje uskraćene informacije.
Međutim, u delu slučajeva organi vlasti ne postupaju po nalozima poverenika, iako su to po zakonu obavezni.
- Instrumenti koji bi trebalo da obezbede prinudno izvršenje naloga nisu u rukama poverenika, već drugih, i nažalost, do sada nisu korišćeni. Vlada, koja bi po zakonu trebalo prinudno da obezbedi izvršenje, to nije činila, kao što ni ministarstva nisu pokretala prekršajni postupak protiv odgovornih - priznaje Šabić.
Tako se u godišnjem izveštaju poverenika, koji je Skupština usvojila u junu, navodi: "Imajući u vidu da je broj počinjenih prekršaja ogroman, za takvu 'politiku' odgovornosti moglo bi se reći da predstavlja poziv na kršenje zakona."
Ranije su naloge poverenika najteže izvršavala ministarstva. Danas su kočnica uglavnom javna preduzeća. Zato je Skupština obavezala Vladu da kažnjava one koji rešenja ne sprovode.
Iz godine u godinu povećava se broj ljudi koji se obraćaju povereniku da im obezbedi pristup informacijama koje ne mogu da dobiju regularno, ali raste i broj obraćanja za kršenje privatnosti i zaštite podataka o ličnosti (u 2012. u radu je imao ukupno 7.570 predmeta). Krši se zakon i tako što ne upisuju svoje evidencije sa ličnim podacima u Centralni registar poverenika, na šta su po zakonu obavezni (lane je 303 rukovalaca dostavilo 1.575 evidencija o zbirkama podataka koje vode, dok su 2011. dostavljene 2.083 evidencije).
Ovogodišnji izveštaj prošao je bez mnogo polemike kroz Skupštinu, pa se postavilo pitanje da li su ga poslanici usvojili pro forme. Šabić ne misli da je to prošlo "olako":
- Skupština im posvećuje značajnu pažnju. Ove godine izveštaj je razmatran na sednicama dva skupštinska odbora (za pravosuđe i za kulturu), i na plenumu Skupštine. Usvojeni su zaključci koji su u svemu na liniji jačanja institucije.
Ali, i ranijih godina poverenik je dobijao podršku i njegove izveštaje nisu dovodili u pitanje ni vlast ni opozicija. Međutim, Vlada nije vodila računa o zaključcima parlamenta, što je posebno i krupno političko pitanje.
Antrfile : NEPOTPUN ZAKON
SKUPŠTINA je obavezala Vladu da donese podzakonska akta koja će omogućiti izvršenje zakona koji uređuju tajnost podataka i pospešuju prava građana na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pojedina pitanja nisu ni uređena: o biometriji, video-nadzoru, direktnom marketingu. Da li će i za promenu zakona biti potrebne godine - ostaje da se vidi.
