Ako treba da ukažem na dva markantna primera zloupotrebe ličnih podataka građana, izdvojio bih nadzor koji su moji inspektori sprovodili u zavodima za transfuziju krvi u Srbiji. Nadzor je pokazao ozbiljne propuste u zaštiti, po zakonu inače „naročito osetljivih" podataka o zdravstvenom stanju. Efekat upozorenja koja su tim povodom upućena bio je dobar i danas su mere zaštite i odnos prema tim podacima značajno poboljšani. Drugi primer je bila akcija nadzora sprovedena kod provajdera mobilne telefonije. Ona je potvrdila ozbiljan, dramatičan raskorak između prakse i ustavnih rešenja kada je u pitanju pristup podacima o elektronskoj komunikaciji građana. Tim povodom Zaštitnik građana i ja smo nadležnima uputili 14 preporuka čija realizacija bi stanje u toj oblasti trebala da dovede u sklad sa ustavnim rešenjem. Nažalost, nadam se samo za sada, gotovo svi željeni efekti su izostali - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
U državnim organima, firmama i drugim objektima uobičajena je praksa ostavljanja lične karte kod obezbeđenja na ulazu, koje po pravilu, uz ime i prezime posetioca u evidenciju posetilaca upisuje broj lične karte pa i JMBG.
Prvo pitanje koje se s tim u vezi otvara je pitanje smisla. Čemu služi i kakva je svrha te obrade podataka. Ako je u pitanju provera identiteta dovoljan je i uvid u lične karte. Ako treba i zabeležiti neke podatke, da li treba baš sve? Čemu služi fotokopiranje lične karte? A čemu zadržavanje lične karte koje, usput, omogućava fotokopiranje i bez znanja vlasnika?
Bilo kakva obrada podataka je sa stanovišta ZZPL dopuštena ako se vrši na osnovu zakona ili uz pristanak lica o čijim podacima se radi i ako ima definisanu svrhu. A ako to nema onda je nedopuštena bez obzira da li je vrše zaposleni u državnim organima ili neko drugi – kaže Rodoljub Šabić.
Ipak, on smatra da fotokopiranje ličnih karata ne treba u potpunosti zabraniti.
Postoje situacije kada to može biti opravdano. Ali te situacije treba precizno definisati. Kakav je smisao da Vam telefonski provajder ili banka više puta uzima fotokopiju lične karte? I da, ako im, legitimno, trebaju određeni podaci o klijentu zaista treba kopija celog dokumenta? Ukratko, fotokopiranje, zbog pomenutog rizika treba svoditi na najmanju moguću meru, posebno imajući u vidu da elektronsko skeniranje multiplikuje rizik falsifikata – objašnjava Šabić.
Anterfile
Otkud partiji podaci o trudnicama
Mnogim građanima desilo se da na lično ime, na kućnu adresu, dobiju markentički materijal. Povremeno se spekuliše sa krađama čitavih baza ličnih podataka koje se kasnije koriste u marketinške svrhe, na primer za slanje promotivnih materijala direktno građanima, na njihovu ličnu adresu. Da li postoje indicije da se tako nešto zaista dogodilo?
Naravno da postoje, blago rečeno, indicije da se tako nešto dogodilo. I to ne samo u markentiške nego i u „političke" svrhe – kaže Šabić.
On navodi jedan takav primer: „Kako na primer tumačiti situaciju u kojoj sve trudnice u jednom malom gradu u izbornoj kampanji dobiju poziv da glasaju za jednu stranku uz „obećanje" da će im ako pobede na izborima omogućiti neke finansijske beneficije? Otkud političkoj stranci podaci o trudnicama? Da li u traganju za odgovorom na ovo pitanje možemo eliminisati medicinsku ustanovu čiji je rukovodilac npr. član stranke?"
