Markentiške agencije ne biraju načine kako bi privukle što veći broj klijenata
Beograd - U cilju promovisanja svojih proizvoda i usluga mnoge marketinške agencije ne biraju načine kako bi privukle što veći broj klijenata, pa se tako često dešava da se čak i lični podaci građana zloupotrebljavaju. Naime, redakciji našeg lista javili su se građani koji tvrde da su u skladu sa pravilima nagradne igre poslali sms poruku organizatoru igre, ali su ih već sutra i narednih dana zvale pojedine marketinške agencije s ponudom da učestvuju u istraživanju tržišta. Na pitanje kako su dobili njihov broj telefona, odgovor je bio da su ga dobili od organizatora nagradne igre.
Ovo nije usamljen slučaj u Srbiji. Često se dešava i da građanima na kućnu adresu stižu pisma u kojima se navodi da su potencijalni dobitnici vrednih novčanih i robnih nagrada, ukoliko kupe proizvod određene kompanije. Oni naivniji često nasedaju na ovakve prevare, pa tako kupuju skupe proizvode, a nagrada po pravili uvek izostane. Takođe, ima i onih koji koriste telefonske imenike i tako obećavaju besplatno čišćenje stanova ili kuća, a onda pokušavaju da prodaju kućne aparate od kojih mnogi koštaju i po nekoliko hiljada evra. Iako broj obraćanja povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ubrzano raste, samo u prvih šest meseci ove godine bilo ih je preko 600, broj onih koji se žale u vezi sa organizovanjem nagradnih igara nije velik.
- Naravno, to ne znači da pritužbi neće biti, naprotiv. Uostalom, i u ovoj oblasti, kao i u većini drugih, imamo fundamentalni problem - nedovoljnu i neadekvatnu pravnu uređenost. Na primer, obrada podataka o ličnosti dobitnika u nagradnim igrama regulisana je samo Pravilnikom o načinu vođenja baze podataka o licima koja su ostvarila dobitak kod priređivača igara na sreću. A u Ustavu u članu 42. stoji - „prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje se zakonom". Zakonom, a ne podzakonskim aktom kao što je pravilnik ili nešto drugo, ukazuje Šabić.
On naglašava da jedini dopušteni način na koji marketinške agencije pribavljaju ili koriste lične podatke građana može biti na osnovu pristanka, odnosno saglasnosti osobe o čijim podacima se radi.
- Saglasnost treba da bude nedvosmislena, dakle treba da bude sasvim jasno za koju svrhu, koje podatke, koji obim podataka se odnosi. Nažalost, evidentno je da one ove podatke pribavljaju na razne druge načine, a najčešće iz baza podataka koje su ustanovljene u sasvim druge svrhe, naglašava Šabić.
U dosadašnjih nekoliko slučajeva, ističe naš sagovornik, reakcija poverenika se uglavnom svodila na nesrazmernu, prekomernu upotrebu ličnih podataka. Na primer, na pribavljanje jedinstvenog matičnog broja građana od svih učesnika u nagradnoj igri, a u jednom slučaju čak je i traženo da se ovaj podatak upisuje na poleđini poštanske koverte kojom se učesnici prijavljuju za učešće u nagradnoj igri, čime se ovaj podatak učinio dostupnim široj javnosti, a povećavana je mogućnost zloupotrebe i neosnovanog korišćenja.
- Na upozorenje poverenika organizatori su reagovali kako treba. U jednom slučaju poverenik je sproveo nadzor u privrednom društvu koje je u marketinške svrhe čestitalo rođendan kuponima sa popustom za kupovinu, koji su istovremeno
predstavljali i poziv za učešće u nagradnoj igri. Na zahtev poverenika da objasne odakle im podaci o datumu rođenja lica sa kojima su komunicirali, „naravno" nije dato prihvatljivo objašnjenje, pa je i u ovom slučaju obrada zabranjena i podnet zahtev prekršajnom sudu za pokretanje postupka, ukazuje Šabić.
