- Mi smo bukvalno na samom početku uspostavljanja kakvog-takvog sistema zaštite podataka o ličnosti. Nemamo zakone bitne za zaštitu podataka u nekim neuralgičnim oblastima kao što su npr. biometrija, video-nadzor, privatni sektor bezbednosti, ali donosimo nove, problematične i rizične akte poput Zakona o elektronskim komunikacijama - upozorava u intervjuu za „Blic" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Ustavni sud duže od godinu dana nije razmatrao sporan Zakon o elektronskim komunikacijama: Rodoljub Šabić
Zakon koji odmah na početku pominje Šabić omogućava (član 128) praćenje, recimo, telefonskih razgovora i bez naloga suda, i to u zemlji u kojoj je bilo političkog progona i ratova, a nije bilo lustracije tajnih službi. Poverenik, na čelu jedne od retkih nezavisnih institucija u zemlji, već dugo pokušava da promeni nešto što je u očiglednom nesaglasju s međunarodnim pravima i slobodama ljudi.
Na pitanje „Blica" da li mu se i političari žale da sumnjaju da ih neko prati i prisluškuje, Šabić kaže:
- Od političara i državnih funkcionera čujem kako sumnjaju da su predmet prisluškivanja samo u neformalnim prilikama. Formalnih žalbi nije bilo.
Koliko je privatnost građana Srbije zaštićena kad direktori tajnih službi mogu bez odluke suda da nas prisluškuju?
- Zapravo, u pitanju je pristup tzv. zadržanim podacima. Ti podaci koji govore o tome koga ste i odakle zvali, koliko dugo ste razgovarali, s kim ste razmenjivali poruke, koje veb-sajtove ste posećivali, i često govore više nego sadržina nekog razgovora. Polazeći od ustavne garancije tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, Zaštitnik građana i ja smo pre više od godinu dana podneli Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama koje omogućavaju pristup ovakvim podacima bez odluke suda. Odluka Ustavnog suda, koju dugo očekujemo, biće relevantan odgovor na vaše pitanje.
Gde smo mi u odnosu na Evropu kada je u pitanju zaštita ličnih podataka?
- Doneli smo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali ne sasvim usaglašen sa standardima EU. Od podzakonskih propisa doneti su oni za koje je nadležan bio Poverenik, a oni iz nadležnosti izvršne vlasti su ili doneti s docnjom ili uopšte nisu doneti. Usvojena je strategija zaštite podataka o ličnosti, ali ne i akcioni plan za njenu realizaciju.
Što se tiče nezavisnog tela sa zadatkom da obezbedi primenu evropskih standarda, dovoljno je konstatovati da su resursi s kojima radi Poverenik u Srbiji manji čak od resursa kojima raspolažu slična tela u bivšim jugoslovenskim republikama, da druge ne pominjem. Malo, potpuno nedovoljno je urađeno na planu edukacije - kako građana, tako i onih koji se bave obradom podataka o ličnosti. Neophodno je menjati mentalitet. Tranzicione zemlje koje su istim putem išle brže i kvalitetnije od nas sprovodile su robusne programe edukacije, uključujući čak i menjanje školskih programa.
Nedavno ste zbog nedostavljanja podataka kaznili Poresku upravu i Ministarstvo za ekonomiju. Kakav je efekat kazni koje praktično plaćaju građani jer se kazna isplaćuje iz budžeta?
- Izrekao sam nekoliko desetina kazni. Nisu bez efekta. U više slučajeva, nakon tih kazni, prethodno uskraćena informacija je data. To i nisu klasične kazne, već penali u izvršnom postupku jer se odnose na organe, pravna lica i plaćaju se iz budžeta. Naravno da bi trebalo da budu propraćeni i prekršajnim kaznama koje odgovorna lica, rukovodioci plaćaju svojim sredstvima, ali to, po zakonu, nije u nadležnosti Poverenika.
Na koga ima najviše žalbi kada je reč o kršenju Zakona o dostupnosti informacija?
- Najviše žalbi podnosi se protiv državnih, republičkih organa. A najčešći razlog je uskraćivanje informacija o raspolaganju javnim novcem i resursima. Od brojnih različitih potencijala prava na slobodan pristup informacijama, građani i mediji najbolje prepoznaju onaj antikorupcijski.
Šta je sa Zakonom o detektivima po kojem svako svakoga može da prati, špijunira, uzima podatke? Tražili ste da se zakon povuče.
- Reagovao sam jer smatram da, s aspekta zaštite podataka o ličnosti, ima krupne nedostatke sa stanovišta ustavnosti i konzistentnosti, da je neprecizan i nedorečen. Još nije formalno povučen, ali nakon razgovora i s ministrom Ivicom Dačićem, predstavnicima MUP-a i s predstavnicima detektivske delatnosti, u ovom obliku, neće biti ni usvojen ni razmatran.
Da li imate mogućnosti da radite svoj posao?
- Ne osećam se ugroženim. Moja funkcija uz ostalo podrazumeva i određene neprijatnosti, rizike, pretnje i sl. Poverenik je u mogućnosti da radi svoj posao, pogotovo ako zaboravimo na višegodišnje uskraćivanje nekih elementarnih uslova za rad.
Karikatura odnosa vlasti prema zakonu
Kako vam posle svega deluje slučaj zatamnjenog ugovora s „Fijatom"?
- Ta priča asocira na karikaturu odnosa koji državni organ duguje zakonu. Naravno da nije sporno da bi javnosti mogle biti uskraćene pojedine informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu „Fijata". Ali mogućnost ograničenja ima limite. Na pravno valjan način to se moglo uraditi jedino pod uslovima, iz razloga i u proceduri koja je predviđena zakonom. Umesto toga, ministarstvo je ignorisalo zahtev Saveta za borbu protiv korupcije, a potom, izvršilo nalog Poverenika dostavljajući potpuno zatamnjen ugovor, uz skandalozno objašnjenje da su cenzuru izvršili ljudi iz „Fijata". Postupanje po zahtevima koji se u skladu s našim zakonima upućuju našim organima, mora biti isključivo stvar tih organa. Nedopustivo je da ih u tome zamenjuju službenici privatnih i još stranih kompanija.
