Javnost treba da zna kako se priprema dokument od čijeg obima zavisi život hiljada ljudi, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.Minimum minimuma je da javnosti budu poznati ciljevi i kriterijumi rebalansa budžeta. Ovim rečima je za „Politiku” poverenik Rodoljub Šabić komentarisao način na koji se prekraja državna kasa. Taj proces, kako reče, mora da bude neuporedivo javniji.
– Dakle, ako je cilj smanjenje deficita budžeta, što je potpuno legitimno, treba unapred da znamo kako se planira ostvarenje tog cilja. Da li linearnim umanjenjem ili po nekim drugim kriterijumima. Kao i ko, zašto i koliko treba da smanjuje potrošnju. A to je potpuno nepoznato i ostaje utisak da se rebalans zasniva na „ideji” da oni koji su već štedeli treba da štede još više, a oni koji nisu i ne moraju – kritičan je Šabić.
I Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti” Srbije, smatra da nije dobro to što stručne rasprave o budžetu i rebalansu državne kase nema. Preciznije, nema institucionalizovane mogućnosti da stručnjak koga ta problematika interesuje dostavi svoje mišljenje kreatorima budžeta.
– Budžetski korisnici, koji bi, po logici stvari, trebalo da učestvuju u tom poslu, prilikom rebalansa budžeta nisu mogli da predlože na koje načine treba smanjiti troškove. Čuli smo od poverenika da mu je na mišljenje dokument prosleđen bez prethodnih konsultacija. Obično se ovde budžet usvaja u poslednjem trenutku, pa vrlo često i poslanici nemaju dovoljno vremena da pročitaju ceo dokument – kaže Nenadić.
Poverenik Rodoljub Šabić još jednom je istakao kako je Ministarstvo finansija „uštede” planiralo bez konsultacija, po nepoznatim subjektivnim kriterijumima. Tako su, umesto na pozicijama na kojima je realno moglo i više da se uštedi, rezovi napravljeni na onim mestima gde su sredstva neophodna za obavljanje elementarnih funkcija. Sa druge strane, na platama zaposlenih je realno moglo da se oduzme više novca jer poverenik, kako kaže, radi sa znatno manjim brojem saradnika nego što je to potrebno.
– Na prvi pogled, sasvim je logično da se sredstva uzmu ako se ne troše. Međutim, očito da nam je potreban odgovor na pitanje zašto je to tako. U slučaju poverenika, Skupština je izglasala budžet i dala saglasnost da se zaposle novi ljude. To, međutim, nije bilo moguće jer od vlade nismo dobili potreban poslovni prostor. Odnosno, još gore, dobili smo, zajedno sa ombudsmanom, veliku, nekad prelepu zgradu u Karađorđevoj 48, ali ne i sredstva neophodna za njenu adaptaciju, bez čega je potpuno neupotrebljiva. Bez ljudi planirana sredstva nije bilo moguće, bar ne svrsishodno, potrošiti. I tako iz godine u godinu – objasnio je poverenik.
On dodaje da bi trebalo razmisliti i o tome kakvu poruku kao država šaljemo okruženju ako, dok na sav glas najavljujemo borbu protiv korupcije, rebalansiramo budžet tako što se, dok prosečno smanjenje budžetskim korisnicima iznosi pet odsto, sredstva namenjena Državnoj revizorskoj instituciji režu za trećinu.
Anica Telesković
---------------------------------
Novinari podneli 400 žalbi
Statistički podaci poverenika pokazuju da su novinari podneli 400 žalbi na račun Ministarstva finansija. O problemima na relaciji Ministarstvo finansija – javnost govori i taj podatak, kaže poverenik.
– Nekada su ti problemi poprimali gotovo alarmantne razmere, pa sam na to upozoravao vladu i javnost, kao na primer u slučaju Mreže za restituciju. Jedan broj žalbi podneli su i zvaničnici Udruženja novinara, kao i iz brojnih listova, kao što su „Politika”, „Blic”, „Danas”, „Kurir”, „Alo”... Manje-više svih medija. Samo donekle je za utehu što su nakon intervencije poverenika prethodno uskraćene informacije tražioci uglavnom, u oko 95 odsto slučajeva, dobijali. Broj žalbi mora da bude manji, ministarstvo treba značajno da unapredi svoj odnos prema pravu javnosti da zna – poručuje Šabić.
