Mogućnost da službe bezbednosti, po proceni koja ne podleže oceni suda, pristupaju podacima, predstavlja odstupanje od ustava.Presretanje i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, jednostavnije rečeno listinga telefonskih razgovora, službe bezbednosti bi mogle obavljati i bez odluke suda ako se usvoji predlog novog pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. Pojedine odredbe ovog akta krše osnovna ljudska prava, unose nesigurnost i omogućavaju proizvoljna tumačenja, upozorava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je juče svoje mišljenje o pravilniku prosledio i Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, zaduženom za ovu oblast.
U tekstu pravilnika, kako kaže Šabić pominje se višeznačni termin „nalog”, a ne odluka suda, kao osnov za pristup takozvanim zadržanim podacima o elektronskom komunikacionom saobraćaju.
– Mogućnost da neograničeno, po sopstvenoj proceni, koja ne podleže oceni suda, službe bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim, kada, kojom vrstom veze, sa koje lokacije komunicira, predstavlja ozbiljno odstupanje od ustavom zagarantovane nepovredivosti pisama i drugih sredstava opštenja – objašnjava poverenik za informacije o javnom značaju.
Pravilnik uvodi neke nove termine, kao što su „tajni nadzor lokacije korisnika” i „posebno zaštićeni korisnici”, a za to ne postoji pravni osnov u Zakonu o elektronskim komunikacijama,
Odredba o tajnom nadzoru lokacije korisnika, bez obzira na to da li on učestvuje u komunikaciji, kako kaže Šabić, veoma je sporna.
– Reč je o obradi podataka o ličnosti, koja je materija zakona, a ne podzakonskih akata. Utvrđivanje lokacije korisnika u pojedinim situacijama, naravno, može biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vođenja krivičnog postupka ili zbog zaštite interesa nacionalne bezbednosti, već i iz razloga zaštite života, kao što je to u slučaju nestanka lica usled elementarnih nepogoda, ali to ne može da se uredi ovim pravilnikom – istakao je Šabić u
razgovoru za „Politiku”.
Takođe, iz teksta pravilnika nije jasno ko su „posebno zaštićeni korisnici”.
– Reč je o osobama čiju listu utvrđuje BIA u saradnji sa ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, ali u Zakonu o elektronskim komunikacijama ne spominje se ova kategorija građana – objašnjava Šabić i dodaje da u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala država mora da poštuje određene granice koje se odnose na privatnost građana, a koje su ustavom određene.
– Ovaj pravilnik prelazi te granice. Zbog sumnji da su otišle predaleko mnoge evropske države preispituju svoje odluke koje su podrazumevale intenzivnije zadiranje u privatnost građana zbog realne opasnosti od terorizma – kaže naš sagovornik i dodaje da je, iz tog razloga, otvoreno preispitivanja određenih direktiva Evropske unije.
Antrfile : Javne konsultacije umesto rasprave
O spornom pravilniku otvorene su javne konsultacije, u okviru kojih se u pisanom, štampanom ili elektronskom obliku, mogu slati komentari na ovaj akt. Konsultacije su otvorene još dva dana, a Šabić je zahtevao od nadležnog Ministarstva kulture da produži rok za konsultacije o ovom pravilniku i da ih podigne na nivo javne rasprave. Sporni pravilnik određuje obaveze lica koja obavljaju delatnost elektronskih
komunikacija, tačnije operatera, u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih uređaja i programske podrške za zakonito presretanje i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama.
U skladu sa ovim aktom, operater je dužan da o svom trošku obezbedi, unapredi i održava uređaje i programsku podršku, koji omogućavaju ovaj posao. Zakonito presretanje elektronskih komunikacija obuhvata: tajni nadzor sadržaja komunikacija, podataka o saobraćaju, lokacije korisnika i međunarodnih komunikacionih veza.
U pravilniku je navedeno da „pristup podacima i dokumentima, koji su nastali kao rezultat primene zakonitog presretanja elektronskih komunikacija imaju nadležni kontrolni organi i tela u okviru njihovih, zakonom propisanih, ovlašćenja”.
