Izvor: Blic
Pune su četiri godine od kada je donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim je ustanovljena „nova" institucija - Poverenik za informacije.
Mnogi misle da je kroz te četiri godine „nova" institucija uspela da se afirmiše, da zabeleži određene rezultate, čak i da dobije vredna priznanja. Ovakve ocene čini vrednijim to što je Poverenik sve vreme radio u neodgovarajućim uslovima i sa nekoliko puta manje saradnika nego što je predviđeno, a obim poslova se stalno uvećavao. Problemi su se gomilali, promenile su se čak tri vlade a da, bez obzira na apele Poverenika, nisu rešavale prostorne, logističke i druge probleme, ni aktivirale neke za pristup informacijama bitne mehanizme, niti prihvatale inicijative za donošenje potrebnih propisa.
Nedavno se Vlada ipak pozabavila Poverenikom za informacije. Mada, ne baš na očekivan način. Vlada je predložila, a Narodna skupština je usvojila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovim zakonom višestruko su povećane obaveze Poverenika, a istovremeno uvedena je mogućnost (kakva inače ne postoji nigde u uporednom pravu) da mu se ograniče (ionako relativno skromna) ovlašćenja. A pri tom Vlada nije rešila nijedan problem Poverenika, ni aktivirala mehanizme za izvršenje njegovih odluka, niti se bavila inicijativama da njegov rad učini efikasnijim.
Zaista je krajnje vreme da se s ovakvom „izgradnjom" institucija prekine. Ne govorim to zbog Poverenika za informacije, već zato što ovakva „koncepcija" sve više „uzima maha". Ovakva „izgradnja institucija" postaje manir i širi se i na sve druge nove institucije koje u naš pravni poredak uvodimo da bi u oblastima nadzora, borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava, obezbedile primenu novih evropskih pravnih standarda i preti da neke od njih i pre nego što „stanu na noge", u očima građana, kojima treba da služe, predstavi kao neefikasne i kompromituje ih.
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije
