Izvor: Blic
gost komentator
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije
Upravni odbor jednog od najmoćnijih državnih preduzeća, NIS-a, predložiće Skupštini NIS da sa informacija o platama i naknadama rukovodstva ovog preduzeća skine oznaku „poslovna tajna".
Ta vest je stigla na talasu hiperaktuelnih zahteva za transparentnošću u radu državnih preduzeća. Logična je, čak bi se reklo, za pohvalu. Ali neke ne mnogo poznate činjenice govore drugačije. Još pre dve i po godine jedna NVO tražila je informacije o platama rukovodstva NIS-a. Uskraćene su joj s pozivom na „poslovnu tajnu", pa se žalila povereniku za informacije. Po zakonu, to što je neka informacija označena kao tajna samo po sebi nije dovoljno za njeno uskraćivanje javnosti, već je potreban i dodatni suštinski razlog - da bi zbog odavanja informacije javnosti nastupile teške štetne posledice po neki legitiman interes. Poverenik je zato usvojio žalbu i naložio
NIS-u da da tražene informacije. NIS nije postupio po obavezujućem nalogu poverenika. Podneo je protiv njega tužbu Vrhovnom sudu, a i kad je sud odbacio tužbu, ni onda nije izvršio nalog. Godinu dana kasnije, sa jednom TV ponovilo se sve, uključujući žalbu povereniku i tužbu sudu, opet sa istim ishodom. I povodom famoznog zahteva Administrativnog odbora Narodne skupštine, NIS je treći put uskratio „poslovnu tajnu" i nakon što mu je, po žalbi Odbora, poverenik naložio da da informacije.
I tek kad je priča o naknadama i platama eskalirala u skandal, stiže i vest - „upravni odbor NIS-a predložiće Skupštini NIS-a da sa ovih informacija skine status tajne." Zar ne zvuči tragikomično i zar ne otvara gomilu „interesantnih" pitanja? A šta npr. da Upravni odbor nije predložio ili ako Skupština NIS-a ne prihvati predlog? Da li NIS zaista sme da se poigrava sa javnošću, poverenikom, Vrhovnim sudom, Skupštinom, zakonima ove zemlje? I zašto mu Vlada Srbije, čija je obaveza da obezbedi izvršenje odluka poverenika, godinama dozvoljava da to radi? I zašto mu još uvek dozvoljava?
