Izvor: Svedok
U stepenu korupcije smo „gori i od najgorih u regionu", u društvu smo sa Albanijom i Crnom Gorom, a iza nas je samo BiH, upozorio je, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv korupcije, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
On kaže i da je vlada dužna da u slučaju potrebe, obezbedi izvršenje rešenja poverenika, ali to ne čini. Rodoljub Šabić je na adrese gotovo 1.000 organa vlasti i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, uputio pismo upozorenja na obavezu da povereniku za informacije dostave izveštaje o radnjama preduzetim u cilju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Poverenik ističe da ne postoji nikakva neprincipijelna selektivnost u radu te institucije, i da sve radi striktno po zakonu.
Svedok: U utorak je obeležen Svetski dan borbe protiv korupcije. Kažete da smo u stepenu korupcije „gori i od najgorih u regionu". Na osnovu čega to tvrdite?
Rodoljub Šabić: Zapravo rekao sam da smo gori od najgorih u EU, a da smo i u regionu na samom repu događaja. Ne samo daleko iza Slovenije, Mađarske, Hrvatske nego čak i iza Rumunije i Bugarske, u društvu sa Crnom Gorom i Albanijom. Iza nas je, samo za dlaku, jedino BiH. To govori, verovatno, najugledniji indeks percepcije korupcije, onaj koji svake godine objavljuje Globalna antikorupcijska mreža Transparency International.
S: Gde je korupcija najprisutnija?
R.Š: Ima je svuda, ali je najverovatnije, kao i u celom svetu najprisutnjja, u oblasti javnih nabavki.
S: Kako se efikasnije boriti protiv nje?
R.Š: Treba aktivirati sva sredstva i preventivna i represivna. Već dugo upozoravam da se kod nas potcenjuje antikorupcijski potencijal javnosti. Mislim da bi ozbiljnim širenjem prostora za slobodan pristup informacijama o radu organa vlasti, posebno o raspolaganju o finansijskim i materijalnim resursima mogli da uradimo mnogo. Jedan od vodećih antikorupcijskih eksperata Svetske banke Danijel Kaufman, kategoričan je u stavu da se podizanjem preglednosti poslovanja i transparentnosti u radu vlasti najbrže i uz najmanje troškova mogu ostvariti odlični rezultati u borbi protiv korupcije. Njegove stavove potvrđuju i iskustva nekih zemalja koje su ostvarile takve rezulate, npr. Slovenija ili Slovačka.
S: Zašto se zalažete za uvođenje sisitema koji će štititi „insajdere" u javnim preduzećima i državnoj upravi u otkivanju korupcije?
R.Š: Zato što su potpuno nezaštićeni i zato što mogu da daju važan doprinos u borbi protiv korupcije i zloupotrebe. Primeri koji su prošli kroz moju kancelariju kao što su „drumska mafija", afera u Domu učenika u Beogradu, „vojna tajna" ili nabavka čuvenih „šarenih yozova" potvrđuju i jedno i drugo.
S: Afera je mnogo, ali se sporo i „mlako" rešavaju, brzo padaju u zaborav.
Zašto?
R.Š: Teško je biti kategoričan. U svakom slučaju veliki raskorak između otkrivenih i okončanih afera daje pravo na sumnju da u nekim slučajevima i nema želje da se pitanje odgovornosti zaista otvori, odnosno da se postupa selektivno.
S: Zašto ne funkcioniše mehanizam kontrole javnih rashoda? Državna revizorska institucija postoji samo na papiru?!
R.Š: Kad govorimo o kontroli javnih rashoda možemo konstatovati da neki mehanizmi funkcionišu, čak imajući u vidu okolnosti u kojima rade, da funkcionišu uspešno. Tipičan primer je Republička uprava za javne nabavke.
Nažalost, glavni mehanizam koji bi za razliku od Republičke uprave za javne nabavke pored zakonitosti trebalo da kontroliše i celishodnost javnih rashoda - Državna revizorska institucija, i posle tri godine postoji samo u rudimentarnom obliku i ne funkcioniše. Mogli bi da tražimo i nađemo koliko god hoćete „objašnjenja", ali jedno je izvesno, DRI ne funkcionjše zbog odsustva političke volje, što upućuje na zaključak da nekom ne odgovara da funkcioniše.
S: Upozoravate na probleme u radu Direkcije za javne nabavke, Budžetskoj inspeciji. Kakva su Vaša saznanja?
R.Š: Da bi ostvarili potrebne rezultate morali bi imati daleko bolje uslove.
Posebno su rđavi uslovi Republičke uprave za javne nabavke. Četrdesetak zaposlenih, delikatan i odgovoran posao, radi u prostoru od oko 160 kvadrata, što je zaista neshvatljivo.
S: Ocena je da stagniramo uborbi protiv korupcije?
R.Š: Da, i to potvrđuje pomenuti indeks percepcije korupcije Transparency Inetrantional-a. Mi smo na njemu počeli da se rojavljujemo posle 2000. godine, uvek sa rđavim ocenama. Krenuli smo sa, iz Miloševićevog vremena, nasleđenih katastrofalnih 1.3 da bi, iz godine u godinu, tu ocenu popravljali - 2.4, 2.7, 2.8, 3.0, 3.4. Sve te ocene su rđave, tek one iznad 5 se smatraju „prolaznom", ali je bar bilo pozitivno to što je trend bio uzlazan. Prvi put ove godine nije, i mislim da je to opomena koja se ne sme ignorisati.
S: Ombudsman Saša Janković kaže da samo oštrim zakonom možemo da se rešimo korupcije. Da li je samo zakon dovoljan?
R.Š: Ni kolega Janković, sigurno ne misli da je zakon, sam po sebi, dovoljan.
Potrebna je složena konkretna, osmišljena i odgovorna aktivnost živih ljudi u realnom životu. Bez toga, možete imati koliko god hoćete, kakvih god hoćete zakona.
S: Da li je normalno, i moralno, uzeti otpremninu od, recimo, 26.000 evra, prilikom prelaska iz jednog preduzeća u državnu instituciju?
R.Š: Nije, naravno.
S: Građani su ogorčeni. Kažu da treba zabraniti tzv. menadžerske ugovore koji predviđaju otpremnine čelnicima javnih preduzeća i UO, raznorazne bonuse. Ko bi to trebao da uradi?
R.Š: Pre svega Vlada, ona i određuje većinu članova u UO. A neke jedinstvene osnove sistema politike naknada i kriterijume, Skupština, zakonom.
S: Tražili ste da Vlada obezbedi primenu i izvršenje rešenja poverenika. Kako to Vlada može da obezbedi? Neki organi vlasti koji ne pružaju tražene informacije, iako su na to obavezni zakonom, protiv vas pokreću suduske postupke. O kome se sve radi?
R.Š: Vlada svakodnevno obezbeđuje izvršenje svojih odluka, ili odluka nekih drugih organa. Na isti način treba da se odnosi i prema odlukama Poverenika.
Izvršenje odluka može da se obezbeđuje autoritetom ili prinudom, po potrebi.
Što se tiče tih tužbi, za ove četiri godine bilo ih je, koliko znam, 29. U 22 slučaja, do sada, stvar je okončana, uvek na isti način - tužbe su odbačene.
Društvo koje je podnosilo tužbe je prilično „šareno". Među podnosiocima, tih inače nedopuštenih tužbi, bilo je i lokalnih (npr. opštine Sombor, Temerin,
Prokuplje) i republičkih organa, obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ministarstava, (MUP i Ministarstvo za kapitalne investicije), javnih preduzeća (njih najviše), čak i organa pravosuđa. Verovali ili ne, nedopuštene tužbe su podnosili čak i Republičko tužilaštvo i Republičko javno pravobranilaštvo.
S: Znači li to da vlada želi da krije neke podatke od vaše kancelarije?
R.Š: Vlada je po zakonu dužna da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, a ipak to ne čini. Ne znam da li želi, ali u svakom slučaju tako „krije" neke podatke. Ne od mene nego od naše javnosti.
S: Projektovani budžet za vašu kancelariju je, tvrdite, nerealno nizak. Kažete da „imate utisak da hoće da vas kazne zbog aktivnosti koje preduzimate". Ko hoće da vas kazni? Zbog kojih „aktivnosti koje preduzimate"?
R.Š: Na projekciju budžeta sam reagovao zbog ogromnih novih nadležnosti koje, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, treba da preuzmem od 1. januara. Sama Vlada je, prilikom predlaganja tog zakona, u obrazloženju tvrdila da je za početak njegove realizacije potrebno rovećanje budžeta Poverenika za bar 70 miliona dinara. To bi sa budžetom koji sam već imao iznosilo značajno, preko 100 miliona. A onda su predložili 47, što je apsolutno neshvatljivo. Inače, da nije novih velikih nadležnosti i poslova, i potrebe za angažovanjem novih radnika, ja se naravno ne bih ni oglašavao. Poverenik je uvek bio među najštedljivijim državnim organima, svake godine smo u budžet vraćali značajna nepotrošena sredstva, nekad i 50 odsto. I ove godine će biti slično. A što se tiče mog prava na utisak da neko hoće da me kazni, ako vama novinarima ono nije jasno i nesporno, onda izgleda da moj rad i nije baš tako uspešan.
S: Koliko će smanjenje budžeta uticati na vaš rad?
R.Š: Nakon moje javne reakcije na Nacrt budžeta, inače dobro podržane od skoro svih medija, Vlada je izvršila korekciju Nacrta budžeta, sredstva za rad Poverenika povećala je za skoro 40 odsto. To je dobar gest. Taj iznos daje šansu da se nešto pokuša uraditi, ali uz usiov da se obezbede i druge neophodne pretpostavke. Pre svega prostor i ljudi. Biće potrebno doneti i odgovarajuće organizacione i podzakonske akte, u čemu treba da učestvuju i Poverenik i Vlada i Skupština. Za sebe sam siguran da ću svoj posao uraditi na vreme, za ostale ćemo videti.
S: Kakve će biti posledice?
R.Š: Ako uspemo da popravimo uslove za rad, posledice bi mogle biti pozitivne.
Poboljšanje ažurnosti u rešavanju predmeta po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i prvi koraci u uspostavljanju sistema u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Reč je, inače, o oblasti koja je godinama, čak decenijama potpuno zapuštena i gde se mogu očekivati brojni problemi. Ako ne uspemo da obezbedimo potrebne uslove za rad posledice će biti negativne - dovešćemo u pitanje i ono što je do sad urađeno u oblasti slobode pristupa informacijama, a nećemo moći ni početi rad na primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
S: Mogu li plate u javnom sektoru da budu poslovna tajna, kao, recimo, u NIS-u?
R.Š: Ne mogu.
S: Upozorili ste da je Agencija za privatizaciju povredila privatnost 33.000 građana. To je velik propust, zar ne?
R.Š: Da, izuzetno velik. Verujem da nije bilo zle namere ali je objavljivanje 33.000 JMBG građana na internetu i u novinama sasvim sigurno ozbiljna povreda njihove privatnosti i prava na zaštitu podataka o ličnosti.
S: Zašto kažete da pravosuđe mora značajnije da doprinese afirmaciji prava na slobodan pristup informacijama? Kako to pravosuđe može da čini?
R.Š: Organi svih grana vlasti to treba da čine. Pravosuđe sam naglasio jednom prilikom, u kontekstu činjenice da manje od 10 odsto pravosudnih organa ima prezentacije na inernetu. Nedopustvo malo, ipak smo mi evropska zemlja, a ovo je 21. vek.
S: Vlada je prihvatila deset od 31 amandmana na Predlog zakona o zaštiti podataka i ličnosti, ali ne i onaj koji je po mnogima bio ključni?
R.Š: Govorite o članu 45. zakona koji,je, u prvobitnoj verziji, ostavljao mogućnost organima bezbednosti da, praktično po slobodnom nahođenju mogu da suspenduju nadzorna ovlašćenja Poverenika, njegovo pravo da izvrši uvid u svaki podatak, zbriku podataka ili prostorije. Takvo rešenje im je ostavljalo mogućnost da bez ikakve kontrole vrše „obradu" podataka o ličnosti, odnosno da kad to eventualno rade bez zakonskog osnova sami otklone mogućnost Poverenika da interveniše. Nakon moje reakcije, kolega Saša Janković, ombudsman, je amandmanom tražio da se ovo rešenje izbriše iz teksta zakona. Ne kraju je Vlada pronašla „solomonsko" rešenje, pa je u celu stvar oko eventualnog ograničenja, ipak, uključen i Vrhovni sud. To je svakako bolje od prvobitno predloženog, neverovatno rđavog rešenja, ali još nije dovoljno dobro. Nigde, bukvalno nigde, u uporednom pravu ne postoji ovakva mogućnost ograničenja ovlašćenja organa koji treba da štite podatke o ličnosti. Zato, što pre i ovo „popravljeno"
rešenje treba eliminisati, jer ne verujem da postoje šanse da dobije prolaznu ocenu monitora EU.
S: Onomad se moglo čuti da Poverenika optužuju za „politički motivisanu selektivnost". Kako to komentarišete?
R.Š: Pa, mislim da se to čulo samo jednom. Reč je o politikantskoj izjavi jednog pojedinca, bez ikakvih argumenata. Radim striktno po zakonu, bez ikakve neprincipijelne selektivnosti i uvek sam spreman da svoj rad prepustim oceni javnosti, uključujući, svakako, i opoziciju i opoziciono orijentisane medije.
Antrfile : Roditeljima beba treba reći istinu
S: Kažete da se mora utvrditi istina o bebama nestalim posle rođenja. Zašto se taj problem godinama gura pod tepih?
R.Š: S obzirom na emocionalni naboj i ogroman značaj koji ima za roditelje nestale dece, jako je važno učiniti sve što je moguće da bi se utvrdila istina, kakva god da je. Ovaj problem je na javnoj sceni već godinama, dobio je takve dimenzije da je povodom njega čak bio formiran i Anketni odbor Narodne skupštine. Odbor je sačinio neki izveštaj i utvrdio neki predlog mera.
Roditelji nemaju nikakve informacije šta se stvarno preduzelo povodom tog predloga mera. Tim povodom su tražili pomoć od mene, ja sam im je naravno obećao, i pružiću je u okviru svojih ovlašćenja i mogućnosti.
Najtraženije informacije o novcu, budžetu i javnim nabavkama
S: Šta govore brojke: oko čega građani najčešće traže vašu pomoć? Koliko vam se građana obratilo prošle, a koliko ove godine? Koliko ste „slučajeva rešili?"
R.Š: Ukratko, za četiri godine rada ukupno je registrovano oko 5400 predmeta, od kojih je rešeno preko 4500. Najčešći predmet interesovanja građana govori da su oni od svih potencijala Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prepoznali one antikorupcijske. Dakle, najtraženije su informacije koje se tiču novca, budžetskih raspolaganja, javnih nabavki, privatizacija i sl.
S: Koje su to intituucije sa kojima imate najviše problema. Ko nerado dostavlja podatke i informacije koje tražite? Za period od šest meseci broj neizvršenih rešenja poverenika premašio je cifru od 200, dok je od 2005. do 2007. takvih rešenja bilo 132. Kao to tumačite? Kakve su sankcije za njih?
R.Š: Podatak o institucijama koje su imale najviše problema sa primenom zakona možete naći u izveštajima koje sam svake godine podnosio Narodnoj skupštini.
Nekada su to, bez konkurencije, bili BIA i Ministarstvo za kapitalne investicije. S tim u vezi situacija se menja. Početkom godine počeću sa izradom novog izveštaja pa ćemo videti.
Naši uspesi su uspesi građana i novinara
S: Vaša kancelarija je jedna od retkih državnih institucija koja, za svoj rad - a, to kažu i građani - može dobiti najvišu ocenu. Dali ste velik doprinos u otkrivanju afera, od „duvanske mafije" do najnovije u vezi sa pojedinim platama u javnim preduzećima. Šta smatrate najvećim uspesima vaše kancelarije?
R.Š: Hvala na lepim ocenama. Kroz kancelariju jesu prošli mnogi interesantni slučajevi uključujući i neke koji su imali veliki publicitet kao što su npr.
„drumska mafija", ugovor o koncesiji za autoput ili „mutni" ugovor o kupovini aviona između JAT-a i AIRBUS-a, da ne nabrajam dalje. Ali, to kažem sasvim iskreno, zapravo nema velikih uspeha moje kancelarije, uspesi su zasluga građana i vas novinara. Da građani, novinari, nevladine organizacije, mediji i drugi, ne insistiraju na svom pravu na slobodan pristup informacijama i da, kad im je to pravo uskraćeno, ne traže zaštitu od Poverenika za informacije, postojanje Poverenika ne bi ni imalo smisla.
S: Šta vama predstavlja najveći problem u radu?
R.Š: Ima zaista mnogo problema, ali je najveći taj što već četiri godine radim u neadekvatnom prostoru. U tom prostoru moguće je smestiti malo ljudi, zbog čega već godinama radim sa sedam saradnika (dva tehnička sekretara, vozač i četiri pravnika), što je tri puta manje od broja koji je predviden Odlukom na koju je saglasnost dala Narodna skupština. A građani, i ostali, sve više traže zaštitu, broj predmeta je već oko 5.500, što je ogromno, u odnosu na broj mojih saradnika. U ovom trenutku imamo oko 800 nerešneih predmeta, što je i bez priliva novih dovoljno za mesece i mesece rada. I što je najgore, od 1. januara treba da preuzmem u nadležnost i Zakon o zaštititi podataka o ličnosti, što je daleko obimniji i složeniji posao od dosadašnjeg.
