Izvor: "Politika"
INTERVJU:
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
Zapisnik sa desete sednice Državnog veća tužilaca iz novembra 2009. godine, koji je prošle nedelje obelodanjen u medijima, otvorio je dodatna osetljiva pitanja o opštem izboru tužilaca i sudija. Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović još jednom je demantovala glasine da je BIA proveravala kandidate za sudije, a iz Državnog veća tužilaca ukazivano je da su provere BIA specijalnih tužilaca predviđene članom 16. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i drugih teških krivičnih dela (Zondosok).
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić skrenuo je pažnju da taj zakon ne predviđa proveru kandidata za tužilačka mesta i doneo odluku da izvrši nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u postupku izbora tužilaca i njihovih zamenika.
Da li član 16. Zondosoka pruža dovoljan osnov za obradu podataka koju obavlja
BIA?
Ta odredba se odnosi na veoma uzak krug osoba, na ljude iz jednog tužilaštva i dva suda, a i u njihovom slučaju ne u vezi sa reizborom, jer se odnosi na već izabrane osobe. Pogotovo nema nikakvog osnova za njenu primenu na sve učesnike postupka opšteg izbora.Već na prvi pogled se vidi da je reč o pravno-tehnički izuzetno loše napisanoj, nejasnoj i nepreciznoj odredbi, koja teško može da bude pouzdan osnov za bilo šta. Dakle, u tom članu, koji nosi naziv „Podaci o imovnom stanju” i odnosi se
na obavezu „osoba koje vrše funkciju odnosno obavljaju poslove u specijalnom tužilaštvu i posebnim odeljenjima suda” da dostave Agenciji za borbu protiv korupcije potpune i tačne podatke o svojoj imovini, ubačena je i odredba o bezbednosnoj proveri tih osoba. Nije jasno da li se ta provera odnosi na podatke o imovini ili na nešto drugo. I šta drugo? Osim toga, utvrđeno je da će način obavljanja tih provera i evidentiranje podataka biti uređeno aktom vlade. Pitam – kojim to aktom? I zar uređivanje obrade podataka o ličnosti aktom vlade nije suprotno ustavnoj odredbi po kojoj se obrada podataka uređuje isključivo zakonom?
Da li podaci o imovinskom stanju imaju veze sa dostojnošću kandidata ili se dostojnost shvata šire od sticanja imovine na način koji nosioca pravosudne funkcije čini nedostojnim?
Sigurno je da se način sticanja imovine može vezati za poštenje, dakle za jedan od elemenata pojma dostojnosti. Ali takođe je sigurno da u pojam dostojnosti spadaju i druge osobine kao što su savesnost, pravičnost i nepristrasnost, dostojanstvenost...
Da li je sporno ako je BIA davala podatke DVT-u o specijalnim tužiocima i zamenicima u periodu kada su oni istovremeno, zbog reizbora, bili i kandidati za tužilačke funkcije?
Svaka obrada podataka o ličnosti koja se ne zasniva na izričitom zakonskom osnovu ili na saglasnosti osobe o čijim podacima je reč najblaže rečeno je sporna.
Zašto je zakonska odredba o bezbednosnim proverama toliko neprecizna?
Nedopustivo je neprecizna. Bez obzira na upozorenja zaštitnika građana i moja, nemamo nijednu precizniju odredbu. Ni u jednom zakonu nemamo definisan čak ni sam pojam bezbednosne provere. Zapravo imamo ga jedino u Zakonu o tajnosti podataka, ali se odnosi na izuzetno usku oblast – pristup tajnim podacima. Za sve ostale situacije nemamo ni definisan pojam provere, ni precizno utvrđene koje radnje, mere ili aktivnosti ona podrazumeva, kao i radi utvrđivanja kojih činjenica se te radnje i mere preduzimaju. Ima nedopustivo mnogo prostora za „slobodno tumačenje”.
Kakve bi bile pravne posledice nezakonite i neustavne obrade podataka o ličnosti?
Prvo da otklonimo moguće dileme. Kao što sam rekao, obrada podataka o bilo čijoj ličnosti, bez znanja te ličnosti dopuštena je samo kada je zakonom izričito predviđena. Nije sporno da BIA i drugi organi bezbednosti, kao i javna tužilaštva, imaju ovlašćenja da se takvom obradom podataka bave, ali u zakonom utvrđene svrhe – radi suprotstavljanja kriminalu i radi zaštite bezbednosti države. Međutim DVT nije nikakvo tužilaštvo, nije nikakav organ gonjenja. Naprotiv, to je organ čija je svrha zaštita tužilačke samostalnosti. Nijednom zakonskom odredbom nije predviđeno da u postupku opšteg izbora tužilaca DVT obrađuje podatke kandidata koje je prethodno proverila BIA, niti su za tu svrhu za BIA utvrđena potrebna zakonska ovlašćenja.Obrada podataka o ličnosti bez zakonskog osnova, ili bez saglasnosti osobe o čijim podacima je reč u tom i svakom drugom slučaju, predstavljala bi prekršaj. U zavisnosti od konkretnih okolnosti, tajna obrada može biti i krivično delo neovlašćene obrade ličnih podataka.
