Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, ocenjuje da krađa kompjutera sa ličnim podacima više desetina hiljada lica iz službenih prostorija Poverenika za izbeglice u Novom Sadu nije i ne sme biti tretirana kao „obično" krivično delo.
To što su u posed neovlašćenih lica dospeli lični podaci hiljada građana otvara bezbroj mogućnosti za zloupotrebe i predstavlja ozbiljnu, realnu pretnju za prava i interesa ljudi čiji su to podaci. Ovaj slučaj, kao i neki drugi slični, zbog lakoće s kojom neovlašćena lica dolaze u priliku da raspolažu s ličnim podacima građana, kao i zbog izostanka ili potpuno neadekvatnih reakcija odgovornih lica trebalo bi shvatiti kao ozbiljno upozorenje da je odnos prema zaštiti privatnosti građana značajno ispod neophodnog nivoa.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Ovaj slučaj, kao i nekoliko drugih u poslednje vreme otvara mnoštvo pitanja u vezi sa ugrožavanjem prava i interesa velikog broja građana sled moguće zloupotrebe njihovih ličnih podataka. Na ta pitanja nemamo pouzdane odgovore iako bi ih morali imati. Kad je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, sticajem okolnosti ozbiljno zaostajemo iza, ne samo zemalja EU, nego i iza zemalja iz neposrednog okruženja. Ako je prvo i razumljivo, s drugim ne bi smeli da se mirimo i zato je neophodno da bez odlaganja počnemo menjati postojeću situaciju.
Mi smo nedavno, sa zakašnjenjem od bar nekoliko godina u odnosu na npr. Hrvatsku ili Makedoniju, doneli nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je, mada ne do kraja, usklađen sa evropskim standardima, ali, ni više od pola godine nakon usvajanja, nisu obezbeđeni neophodni uslovi za njegovu primenu. Zbog toga ne postoji nikakav organizovani državni nadzor koji bi obezbedio da se zakonom utvrđeni standardi o postupanju sa ličnim podacima građana zaista i sprovode. Dok u službi slovenačkog poverenika ili u Agencijama Hrvatske i Makedonije na poslovima nadzora nad zaštitom podataka radi 20-30 ljudi, kod nas još ne radi ni jedan.
Nužno je da bez odlaganja počnemo sa preduzimanjem neophodnih mera na normativnom (još nisu doneti potrebni podzakonski propisi), organizacionom i operativnom planu, a posebno na planu edukacije kako građana i najšire javnosti, tako i ljudi koji se bave obradom ličnih podataka, pa su samim tim odgovorni i za njihovu zaštitu. Ovo poslednje, imajući u vidu postojeći, veoma nizak nivo kulture zaštite podataka o ličnosti, moglo bi se pokazati i kao najteži zadatak."
