Poverenik za informacije RS apeluje na Vladu Srbije i sve relevantne političke faktore da ekscesnu situaciju u vezi sa platama i bonusima rukovodstva beogradskog Aerodroma iskoriste kao povod za aktiviranje mehanizama koje odavno imamo u normativnom sistemu ali koji se ne primenjuju. Takve situacije ne treba da budu povod za egzalacije i verbalne, najčešće neiskrene proklamacije spremnosti da se pravo javnosti poštuje, nego za realno unapređenje odnosa vlasti i javnosti.

S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

”Pravo javnosti na informacije o radu vlasti i državnih preduzeća, ne sme da se ostvaruje samo povremeno, kad je to nekom politički zgodno, od prilike do prilike. Prava javnosti treba afirmisati u kontinuitetu a ne sećati ga se samo povodom povremenih, ekscesnih situacija. Krajnje je vreme da Vlada Srbije s tim u vezi, konačno preduzme mere da bi obezbedila izvršenje obaveza utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama kao i odgovornost za njihovo neizvršavanje. Neka se Vlada založi za dosledno izvršavanje obaveza organa vlasti i preduzeća da javno, uključujući i internet, objavljuju informatore o svom radu. Ta obaveza je izričito utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama a razrađena Uputstvom koje je Poverenik za informacije na osnovu zakonskih ovlašćenja, doneo još 2005. Pa ipak mnogi uopšte nemaju objavljene informatore o radu a i većina onih koji su objavljeni je neažurna i po pravilu ne sadrži informacije o platama i naknadama.
Inače, u svetu čiji deo želimo da budemo smatra se normalnim to da su javnosti dostupni ne samo podaci o platama i drugim primanjima rukovodstava državnih, nego čak i velikog broja privatnih preduzeća. Npr., Komisija Evropskih zajednica u Preporuci (2004/913/CE), pored ostalog, navodi da svako preduzeće koje kotira na berzi treba da objavi svoju “deklaraciju” o politici naknada. To podrazumeva da se akt nalazi na veb sajtu preduzeća. Što se tiče objavljivanja podataka o individualnim naknadama “administratora” odnosno direktora, članova upravnog i nadzornog odbora ili drugog rukovodećeg organa preduzeća taksativno se nabrajaju ne samo novčana primanja - plate, odnosno zarade, provizije, bonusi, paušali, učešća u dobiti, pripadajuće otpremnine u slučaju smene ili demisije, već i naknade u vidu akcija ili dodeljenih opcija na akcije, zatim eventualne posebne penzijske pogodnosti pa čak i iznosi isplaćeni kao zajmovi ili garancije za zajmove.
Naravno, informacije o platama i naknadama rukovodstava nisu ni jedine ni najbitnije informacije o radu naših državnih preduzeća. Informacije o troškovima reprezentacije, donacijama i sponzorstvima i sličnim rashodima, kao uostalom i ukupnim poslovanjima su takođe potpuno legitiman predmet interesovanja javnosti i treba da su joj dostupne u svakom trenutku.”