Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od Evropske komisije dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije.
Poverenik je već ocenio da je tekst Nacrta, sa stanovišta pravnog poretka Srbije konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv. Nacrt se uopšte ne bavi uređenjem pitanja koja su se u višegodišnjoj praksi pokazala kao izuzetno ozbiljna, otvara mogućnost uporednog vođenja postupaka o istoj stvari, predviđa da Poverenik primenjuje zakone koji su neprimenljivi za nezavisna kontrolna tela, pritom bez instrumenata za njihovu primenu. Usvajanje ovakvog zakona imalo bi za posledicu još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana. S tim u vezi, Poverenik će ovih dana dostaviti Ministarstvu, još jednom, veoma obimno mišljenje.
Što se tiče usklađenosti Nacrta zakona sa Opštom uredbom EU (GDPR), koja je proklamovana kao važan cilj zakona, stvari takođe stoje veoma loše. Sasvim je očigledno da je neumesno i neuspešno kombinovanje pravila GDPR-a i pravila jednog drugog evropskog akta tzv. Policijske direktive, imalo za posledicu potpunu nekonzistentnost zakona. Tekst zakona predviđa ogroman broj, više desetina izuzetaka od prava koja "jemči", te neizbežno ostavlja utisak da je pisan više u interesu "bezbednosnih sturktura" nego u interesu prava građana.
Protivno i cilju i logici GDPR (koja to predviđa samo izuzetno), u tekst zakona preuzimane su, prepisivane odredbe GDPR. I to tako, da i onda kad je to prihvatljivo i opravdano, izostajala dalja konkretizacija i prilagođavanje konkretnim uslovima nacionalnog zakonodavstva.
Nacrt zakona pisan je konfuznim, izuzetno teško čitljivim jezikom, što za posledicu ima dva krupna problema. Iako je zakon kojim se uređuje jedno od fundamentalnih ljudskih prava u EU, što podrazumeva da treba da bude jasan što većem broju građana, to se za Nacrt baš nikako ne može reći. Uz to, ništa manji problem je da je tekst teško čitljiv i shvatljiv čak i za pravnike koji se bave ovom materijom, što obiluje praktično nečitljivim odredbama, za šta je dobar primer npr. pravno doslovno rogobatna odredba člana 40 Nacrta.
Neverovatno je da su povodom ovakvih nedostataka od strane EK mogle biti stavljene samo "sitnije", "tehničke i terminološke" primedbe, kako je to Ministarstvo preko svojih zvaničnih ili nezvaničnih predstavnika saopštavalo javnosti.
Način na koji se vodi postupak pripreme Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uskraćivanje, čak i direktno prikrivanje od javnosti sadržine mišljenja EK, upućuje na zaključak da bismo se još jednom mogli suočiti sa nepoželjnom, mučnom, i po ugled države štetnom situacijom, kakve smo već imali u slučaju totalno pogrešno interpretiranih zaključaka o stepenu izvršenja antikorupcijskih preporuka GRECO-a ili "nesporazuma" o sadržini mišljenja Venecijanske komisije o kvalitetu amandmana na Ustav u vezi sa pravosuđem.
Poverenik poziva Ministarstvo da konačno objavi kompletan tekst mišljenja koje je od EK dobilo povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
