Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom reakcija javnosti, na veliki broj novih kamera uočenih krajem 2017. godine na saobraćajnicama u Beogradu, sproveo postupak nadzora prema Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i prema Gradskoj upravi grada Beograda.
Predmet nadzora bilo je utvrđivanje identiteta rukovalaca ovim kamerama, pravni osnov i svrha njihove upotrebe, način obrade i mere zaštite prikupljenih podataka o ličnosti.
U nadzoru je utvrđeno da je u drugoj polovini 2017. godine od strane MUP-a izvršena zamena tehnički zastarelih kamera naprednijim kamerama nove generacije i veće rezolucije, na postojećem 61 kamernom mestu. Nije povećan broj lokacija kamernih mesta, ali su na određenim kamernim mestima dodate fiksne kamere (ukupno 47 kamera) u cilju bolje preglednosti, brže pretrage zabeleženog meterijala i efikasnijeg rasvetljavanja krivičnih dela. Monitoring centar se nalazi u Komandno-operativnom centru Policijske uprave za grad Beograd, a svaki korisnik pristupa sistemu putem svog ličnog naloga sa definisanim korisničkim imenom i lozinkom, koji su na raspolaganju ograničenom broju korisnika u MUP, a snimci se čuvaju 40 dana.
I pored nespornog pravnog osnova za navedenu obradu podataka o ličnosti, Poverenik ocenjuje da je MUP, propustio da, pre instalacije navedenih kamera, na adekvatan način obavesti javnost o tome. Taj propust, uz novinske napise i kontradiktorne izjave funkcionera, izazvao je nepotrebnu uznemirenost građana.
U vezi sa postupkom nadzora prema Gradskoj upravi problem su predstavljale i kontradiktorne izjave pojedinih gradskih funkcionera. Mediji su tako preneli izjavu sekretara Sekretarijata za vanredne situacije, da Gradskoj upravi nije poznato ko postavlja kamere, ali i izjavu gradskog menadžera koja upućuje na zaključak da ih postavlja upravo Grad, te da namerava da postavi još jedan, veći broj kamera.
U toku postupka nadzora Gradska uprava se izjasnila, da kamere na saobraćajnicama o kojima su izveštavala sredstva informisanja nisu njihove. Međutim, naknadno je obavestila Poverenika o nameri uspostavljanja Centra za upravljanje saobraćajem, koji će raspolagati i video signalima sa kamera na gradskim ulicama i raskrsnicama. Povodom navedene obrade, Gradska uprava se u svom izjašnjenju pozvala na odredbe člana 157. i člana 286. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i odredbe člana 46. Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda, kao pravni osnov za predmetnu obradu podataka.
Poverenik je ovim povodom obavestio Gradsku upravu da navedene odredbe zakona i podzakonskog akta, na koje se poziva u svojim izjašnjenjima, ne mogu da predstavljaju pravni osnov za obradu podataka o ličnosti. Navedene odredbe daju ovlašćenje za snimanje gradskih ulica "radi upravljanja saobraćajnim tokovima", što nije i ovlašćenje za snimanje učesnika u saobraćaju na način da lica budu odrediva na osnovu snimka.
Nakon pribavljanja dokumentacije o tehničkim karakteristikama kamera, utvrđeno je da se radi o sistemu video-nadzora, koji svojim tehničko-softversko-analitičkim performansama omogućuje obradu podataka o ličnosti i prevazilazi svrhe praćenja protočnosti saobraćaja. Poverenik je ukazao Gradskoj upravi da ne postoji pravni osnov za upotrebu takvog sistema. Gradska uprava nije nadležna za registrovanje saobraćajnih prekršaja ili krivičnih dela, već samo za praćenje tokova saobraćaja, pa nema ni osnova ni razloga za nabavljanje i korišćenje opreme čija funkcionalnost omogućava prepoznavanje fizičkih lica, čime bi se nepotrebno uvećavao rizik po zaštitu podataka o ličnosti građana.
S tim u vezi, poverenik podseća da je u radnoj verziji Zakona o policiji, koji je trenutno u proceduri u Narodnoj skupštini, pored ostalog, bilo predviđeno da jedinice lokalne samouprave mogu na javnim mestima uspostavljati različite tehničke sisteme uključujući i "sisteme inteligentnog video-nadzora". Poverenik je tada upozorio, prvo na to da nema logike ni opravdanja da se ovlašćenja za lokalnu samoupravu utvrđuju Zakonom o policiji, a drugo, da uspostavljanje posebno opsežnih i invazivnih obrada podataka o ličnosti, kao što je sistem inteligentnog video-nadzora, treba da bude predmet posebne analize i odluke i da svakako podrazumeva prethodnu procenu rizika po prava građana.
Predlagači su prihvatili argumente Poverenika, pa su ove odredbe izostavljene iz konačne verzije Predloga zakona o policiji, međutim, najavljeni sistem video-nadzora u Beogradu svakako ponovo aktuelizuje ovo pitanje i ilustruje hronično neodgovoran odnos nadležnih prema potrebi da se na više otvorenih pitanja u vezi sa video-nadzorom, kao potecijalno veoma delikatnom obradom podataka o ličnosti, odgovori pouzdanim i kvalitetnim zakonskim rešenjem.
