Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u pismu upućenom predsednici Vlade RS ocenio je odnos i postupanje Vlade, u vezi sa izradom dokumenta pod imenom "Analiza dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja", kao potpuno neprimerene i neprihvatljive sa stanovišta minimuma korektnih odnosa između državnih organa.
U izveštaju Vlade za četvrti kvartal 2017. o sprovođenju aktivnosti o primeni Akcionog plana za poglavlje 23 (2.2.5.1.) navedeno je da je izrađena "Analiza dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja".
Poverenik je označen kao "partnerska institucija" u toj aktivnosti. Uz to, Poverenik je državni organ sa centralnom ulogom u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, ne samo da nije, na bilo kakav način konsultovan prilikom izrade analize, nego mu ona nije čak ni dostavljena. Da bi slika o "ozbiljnosti" izrade analize bila kompletna treba dodati da nije konsultovano čak ni Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, inače, nadležno za nadzor nad primenom zakona.
Poverenik je o sadržini analize, budući da nikad nije javno prezentirana, informisan slučajno, posredstvom NVO koja ju je tražila i dobila po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i koja se meni obratila pitanjem - "U kom kapacitetu je Poverenik učestvovao u izradi analize?"
S tim u vezi mora se konstatovati pored doslovno skandaloznog načina izrade analize, da s tom aktivnošću u odnosu na rokove predviđene Akcionim planom (2015.) nedopustivo kasni, kao i da se "analiza" onim što je Akcionim planom bio projektovani zadatak (privatizacija, javne nabavke, javni rashodi i donacije političkim subjektima iz inostranstva) zapravo uopšte i ne bavi.
Međutim, još ozbiljniji, daleko veći problem je to što "analiza" prosto vrvi od primera očiglednog neznanja, netačnosti i nekompetentnih pravnih stavova.
Poverenik je u pismu predsednici Vlade ukazao samo na neke, najdrastičnije primere nepoznavanja relevantnih faktičkih i pravnih činjenica iz prakse Vrhovnog suda, Upravnog suda i Poverenika, primere potpuno proizvoljnog tumačenja višegodišnjih pravnih stavova sudova i Poverenika, kao i na nekompetentne predloge za izmenu zakona koji bi za posledicu imali praktično obesmišljavanje prava na slobodan pristup informacijama.
Poverenik je u pismu izrazio potpunu indignaciju povodom postupanja Vlade u konkretnom slučaju, a pismo odgovarajuće sadržine uputio i ministarki pravde.