Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je Vladi Srbije zahtev da ona, u skladu sa članom 28. st. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, neposrednom prinudom, obezbedi izvršenje rešenja Poverenika kojim je Gradskoj upravi grada Beograda naloženo da grupi građana opštine Savski venac dostavi informacije o tome da li je investitor objekta na Dedinju, u Ulici Koste Racina 11, podneo zahtev za ozakonjenje tog objekta, odnosno, da li je postupak za ozakonjenje pokrenut na bilo koji način i ukoliko jeste da li je okončan i kako.
Prethodno, još u novembu prošle godine, je grupa građana tražila od Gradske uprave navedene informacije. Uprava je ignorisala taj zahtev, nije na bilo kakav način odgovorila, a ni pošto su građani podneli žalbu Povereniku, nije dala nikakvo izjašnjenje povodom žalbe. Poverenik je našao da je pravo tražioca odnosno javnosti nesporno i doneo je rešenje kojim je naložio davanje traženih informacija. Iako je rešenje, obavezujuće, Uprava nije postupila po nalogu, pa je Poverenik na zahtev tražioca informacija izrekao zakonom predviđene kazne. Kako ni nakon toga uprava nije izvršila obavezu, pa je Poverenik podneo zahtev Vladi da ona, u skladu sa svojom zakonskom obavezom, prinudom obezbedi izvršenje rešenja.
Informacije koje su tražene su, sasvim očigledno, legitiman predmet interesovanja javnosti i za njihovo uskraćivanje, u bilo kojim okolnostima, ne bi bilo valjanog opravdanja. A u konkretnom slučaju, budući da su građani u zahtevu naveli "da je investitor drastično prekoračio kvadraturu, spratnost objekta i druge parametre iz odobrenih lokacijskih uslova što se vidi i iz akta Građevinske inspekcije opštine Savski venac; da je navedeni objekat bio predviđen za rušenje, a što se vidi iz Plana za rušenje za drugi kvartal 2016. godine, ali da je investitor ipak javno oglasio prodaju stanova i to da su isti uknjiženi, te da postoji sumnja da je na neki pravno sporan način došlo do ozakonjenja navedenog objekta i da se vrši prodaja nelegalno izgrađenih stanova," utoliko pre.
Postupanje gradske uprave u konkretnom slučaju je tipičan primer tzv. loše uprave, o čemu je Poverenik već razgovarao sa Zaštitnikom građana, kome će takokđe proslediti kompletan predmet.
Gradska uprava je ignorisanjem zahteva građana i nepostupanjem po obavezujućem rešenju nadležnog državnog organa počinila više kažnjivih prekršaja, što bi, i bez posebnog upozorenja Poverenika, moralo da izazove nadzor i reakciju nadležnog ministarstva za državnu upravu.
Konačno, ovakvim postupcima Gradska uprava dezavuiše sopstvene, u poslednje vreme posebno naglašene, proklamacije o suzbijanju divlje gradnje i malverzacija s njom u vezi, a samim tim i neke od pravnih principa fundamentalnih za rad svake uprave - zakonitost, javnost, jednakost građana pred zakonom.
