Pred Narodnom skupštinom Republike Srbije u proceduri je Predlog zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. O rešenjima sadržanim u predlogu ovog zakona, njegovim efektima i dometima javnost se izveštava na izrazito pozitivan, afirmativan način. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da javnost nije dovoljno upoznata i sa potencijalno negativnim efektima koje ovaj Zakon može imati u pogledu privatnosti lica, odnosno zaštite podataka o ličnosti.
Predlogom zakona predviđeno je uvođenje u naš pravni sistem potpuno novih instituta, kao što su upravnik i profesionalni upravnik, kojima se u okviru širokih ovlašćenja u postupanju i upravljanju zgradom, između ostalog poverava uspostavljanje i vođenje evidencije o svim vlasnicima posebnih delova, svim vlasnicima samostalnih delova i svim licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po nekom drugom osnovu. Predviđeno je da vlasnici posebnih delova zgrade imaju obavezu da, pod pretnjom izvršenja prekršaja i plaćanja visokih novčanih kazni, upravnike i profesionalne upravnike obaveste o ugovoru o zakupu i zakupcima. Pri tom, iz teksta Predloga nije baš jasno šta je sve svrha obrade tih podataka, da li će se i kome dostavljati ti podaci i kako će se oni čuvati. Dodatne nejasnoće stvaraju informacije koje se pojavljuju u medijima, a za koje nije jasno ko je njihov izvor i da li su tačne, ali nisu demantovane od strane nadležnih. Primera radi, u medijima je objavljena informacija da će upravnici dostavljati podatke o licima koja nisu platila troškove održavanja zgrade javnim izvršiteljima. Poverenik podseća da je pravo na zaštitu podataka o ličnosti Ustavom zagarantovano pravo i da pravni osnov za obradu podataka može biti ili izričito zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica čiji se podaci obrađuju. Posledično, i dostavljanje podataka drugim pravnim subjektima može se vršiti samo ako je to propisano zakonom ili postoji pristanak lica, naravno, uz jasno određenu i dozvoljenu svrhu obrade podataka.
Poverenik smatra da ozbiljnu pažnju zaslužuje i činjenica da se obrada ogromnog broja ličnih podataka poverava sasvim novim, još nepostojećim strukturama. S tim u vezi, u kontekstu (ne)osposobljenosti, (ne)iskustva, odsustva prakse i standarda može se otvoriti niz pitanja u pogledu bezbednosti odnosno čuvanja tih podataka.
Stoga, Poverenik apeluje i na Vladu, kao predlagača, i na narodne poslanike da u postupku usvajanja Zakona još jednom s punom pažnjom odgovorno ocene opravdanost usvajanja predloženih zakonskih rešenja, opredeljujući se za ona kojima se željeni ciljevi mogu postići na način što manje invazivan po privatnost građana i što manje rizičan za njihove lične podatke.
