Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, povodom tekstova objavljenih u više sredstava informisanja, a u vezi sa silovanjem i ubistvom maloletne A.S. i ubistvom D.S. iz Vratarnice, sproveo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti prema Ministarstvu unutrašnjih poslova i Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.
Postupak nadzora sproveden je u Centrali MUP-a u Beogradu, Policijskoj upravi u Zaječaru i Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, kojom prilikom su uzete izjave od postupajućih službenika policije i tužilaštva i izvršen uvid u kompletnu službenu dokumentaciju.
Poverenik, imajući u vidu fazu krivičnog postupka koji je u toku, u ovom trenutku neće javno objaviti zapisnik o sprovedenom nadzoru, ali može da konstatuje da uvid u službenu dokumentaciju u policiji i tužilaštvu, ne potvrđuje da su ti organi bili izvor podataka objavljenih u medijima.
Prema utvrđenom stanju, u medijima objavljeni, najdelikatniji, izuzetno mučni navodi o do detalja "preciznim" izjavama okrivljenog o načinu izvršenja krivičnog dela, o načinu prikrivanja tela žrtve nakon izvršenja krivičnog dela, te o navodnoj sadržini obdukcionog nalaza ili psihijatrijskog veštačenja, nemaju osnov u službenoj dokumentaciji organa, odnosno od nje se razlikuju u veoma velikoj meri ili u potpunosti.
Nije zadatak Poverenika da se upušta u ocenu da li je to posledica pouzdanja u loš izvor, nasedanja na nečiji "spin" ili svesno kreiranje neistina motivisano borbom za tiraž. Ali, imajući u vidu da se slične stvari dešavaju često i u kontinuitetu, to svakako zaslužuje pažnju i reakciju ne samo novinarskih asocijacija, već i drugih nadležnih državnih organa, daleko ozbiljnije od dosadašnje. Neodrživo je i neodgovorno miriti se sa mogućnošću da se ustavna odredba iz člana 51 koja jemči pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje, a medije obavezuje da to pravo poštuju, pretvara bukvalno u karikaturu.
Dobro je što u konkretnom slučaju akcija nadzora nije potvrdila "curenje" informacija iz nadležnih organa, ali svakako nije dovoljno za opštu ocenu. I neki raniji postupci nadzora koje je Poverenik sprovodio imali su isti rezultat. Poverenik konstatuje da organi vlasti koje su mediji u takvim prilikama direktno ili indirektno označavali kao "izvor" po pravilu na to ne reaguju i neistine ne demantuju i poziva ih da to, dokumentovano, čine. Međutim, u nekim ranijim postupcima nadzora utvrđeno je i sasvim obrnuto, pa je Poverenik podnosio protiv službenih lica i zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i krivične prijave.
U svakom slučaju, generalno, i u kontinuitetu, svakodnevno je prisutno mnogo toga što izaziva sumnje o nedozvoljenom stavljanju na rasplaganje ličnih podataka građana od strane raznih državnih organa trećim licima. Poverenik još jednom upozorava da je zloupotreba tih podataka odnosno upotreba u svrhe van onih koje su predviđene zakonom, krivično delo, ocenjuje da je nužno i poziva nadležne, MUP i tužilaštvo, da u praksi prema izvršiocima tih krivičnih dela deluju neuporedivo intenzivnije nego dosad.
