POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

26.11.2008Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da su izjave ministra privrede Željak Sertića date u emisiji "Pravi ugao" na RTV i prenete od nekih medija, u delu u kom se odnose na problem uskraćivanja uvida javnosti u Ugovor o pružanju usluga upravljanja i savetovanja u „Železari Smederevo" proizvoljne, netačne, pa čak i uvredljive za instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti odnosno ljude koji rade za nju.

Javnosti radi, poverenik Rodoljub Šabić prokomentarisao je samo dva segmenta od više, slično intoniranih, u pomenutom nastupu ministra privrede:

"Nesporno je da komentar zaslužuje ministrova izjava "kod nas se toliko počelo da se o transparentnosti priča da ja mislim da ona gubi svoju osnovnu funkciju. Moramo da znamo gde transparentnost ima društvenu ulogu, a gde ne treba da ima".

Pitanje transparentnosti, odnosno prava na slobodan pristup informacijama, nije nešto što može i sme da zavisi od toga šta o njemu misli svaki pojedini ministar. To pitanje "raspravila je" još davno Narodna skupština Republike Srbije donoseći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je inače jedan od retkih srpskih zakona koji su u konkurenciji sličnih, u međunarodnim, svetskim razmerama svrstani u sam vrh.

Po tom zakonu relevantne odluke o pravu na pristup informacijama od javnog značaja donose Poverenik i sud, a ne ministar, za njega su te odluke obavezujuće.

"Ja nemam problem da gospodinu Šabiću pokažem Ugovor i da on vidi taj ugovor jer ga je već videlo 30-40 ljudi u Srbiji, ja imam protiv toga da preko kancelarije njegove taj Ugovor dođe do Transparentnosti Srbija ili do gospodina Saše Radulovića bivšeg ministra koji će zloupotrebiti taj ugovor".

Činjenice govore, da je ministar, onda kad je to bilo bitno, u toku postupka po žalbi, "imao problem". Nakon što su moji saradnici pismeno zatražili da mi se taj uvid omogući, i ličnim pismom, ministru, čak dva puta, upozorio sam ga na to da je reč o kršenju zakona, bez efekta.

Inače, pravo Poverenika za informacije da izvrši uvid u bilo koji dokument u vezi sa postupkom koji vodi, je potpuno nesporno i u gotovo 11 godišnjoj praksi uskraćivanje tog prava u slučaju "Želazara" predstavlja, jedinstven, apsolutni presedan. To pravo poverenika zasnovano je na zakonu, ne može zavisiti od "dobre volje" bilo kog ministra i nije, niti može biti u bilo kakvoj korelaciji s tim da je ministar, po nepoznatim kriterijumima omogućio 30-40 ljudi da vide Ugovor.

Neću se osvrtati na insinuacije na račun navodnih mogućih namera Transparentnosti Srbija ili bivšeg ministra, ali, moram da se osvrnem na insinuacije na račun mojih saradnika.

Shodno zakonu, Poverenik nikada ne daje ili objavljuje dokumente zbog čijeg mu se uskraćivanja neko obratio žalbom. Poverenik samo donosi odluku o žalbi i ako usvoji žalbu nalaže organu koji raspolaže traženim dokumentom da ga da tražiocu.

Dakle, u redovnoj, normalnoj proceduri nikad niko od institucije Poverenika ne dobija fizički traženi dokument, dobija ga od onog kome Poverenik naloži. Stoga, ministrova izjava insinuira mogućnost da saradnici poverenika nekom, mimo predviđene procedure, stavljaju na raspolaganje dokumente koji su predmet postupka, čak da to čine sa zlom namerom.

Takva insinuacija je uvredljiva i nedopustiva. U ukupnoj strukturi srpske administracije Služba poverenika je subjekt sa verovatno najvećim procentom zaposlenih koji su prošli bezbednosnu proveru predviđenu Zakonom o tajnosti podataka. A i nezavisno od toga, potpuno sam siguran da ministar ne može navesti nijedan primer "curenja" informacija iz Službe poverenika, iako je praksa funkcionisanja srpske administracije prepuna takvih primera, i da je neodgovorno da se upušta u ovakve insinuacije na račun Službe."

 

 

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...