POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Na zahtev više medija da da komentar povodom amandmana na član 45. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je utvrdio Odbor za pravosuđe Narodne skupštine, a prihvatio predstavnik Vlade Srbije, Poverenik za informacije Rodoljub Šabić, dao je izjavu sledeće sadržine:

 

„I dalje smatram da bi najbolje i jedino dosledno rešenje bilo da je prihvaćeno ono što su predlagali Zaštitnik građana i Poverenik za informacije, dakle brisanje stava 2 člana 45. Ovako, mogu da kažem da je, na načelnom nivou nova formulacija člana 45. naravno bolja od one prethodne. Istina, to i nije bio problem, jer je rešenje koje je bilo predloženo u stavu 2., bez ovih naknadnih korekcija, bilo izuzetno loše i ostavljalo je praktično odrešene ruke bezbednosnim strukturama da, ako hoće vrše kakve hoće nezakonite obrade podataka a da eventualnu intervenciju Poverenika otklone pozivajući se i na izmišljene razloge bezbednosti, budući da niko ne bi mogao da ih kontroliše. Sami bi bili u poziciji da odlučuju da li će zaštite podataka uopšte biti ili ne, što sam ocenjivao kao logički i pravni nonsens, najavljujući ostavku ako to rešenje bude usvojeno tako kako je predloženo. Novom formulacijom u mehanizam člana 45. se uključuje Vrhovni kasacioni sud, tako što se predviđa da su ograničenja ovlašćenja Poverenika moguća samo nakon pribavljenog odgovarajućeg mišljenja predsednika tog suda, i to jeste principijelno druga stvar.

Na pravno tehničkom nivou, međutim, formulacija ovog novog rešenja, bar meni, izgleda najblaže rečeno čudno i diskutabilno sa stanovišta nekih osnovnih pravnih postulata. Rešenje se oslanja na „organ“ koji to nije, jer organ je sud a ne predsednik suda, kao i na „obaveznost“ nečeg što po definiciji nije obavezujuće, jer ničije mišljenje nije obavezujuće. Po mom mišljenju, u praksi će se pokazati da je rešenje praktično neprimenljivo odnosno da bi njegova eventualna primena umesto da zaštiti bezbednosne interese koje Vlada valjda ovim žele da štiti, mogla dovesti do ugrožavanja istih. Zato sam ubeđen da ovo rešenje ne može opstati dugo i da će iz pravnog poretka nestati najdocnije sa usvajanjem Zakona o klasifikaciji tajnih podataka. A najbolje bi bilo da, narodni poslanici prilikom glasanja o amandmanima, usvajanjem amandmana Zaštitnika građana koji je još uvek aktuelan, učine da uopšte ne postane deo pravnog poretka.“

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...