Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da su aktuelni događaji, koji se odnose na enormno povećanje cene gasa kao i na probleme u vezi sa organizacijom Univerzijade u Beogradu još jedna potvrda hronično neadekvatnog odnosa vlasti prema pravima javnosti. Po oceni Poverenika nespremnost da se rad vlasti na svim nivoima učini što transparentnijim, da se obezbedi maksimalna preglednost poslovanja, posebno u vezi sa raspolaganjem materijalnim i finansijskim resursima, lišava društvo jednog kontrolnog mehanizma koji je u demokratskim društvima potvrđen kao veoma efikasan, zbog čega trpimo štetu, koja nije samo finansijske prirode nego se ogleda i na ugledu institucija i države.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je naglasio:
„Očigledno je da većina informacija o ceni i načinu nabavke gasa s kojima se javnost danas suočava nije od juče, naprotiv, one već dugo postoje. Ipak, do skoro su bile potpuno nepoznate našoj javnosti. Takav odnos je višestruko neprihvatljiv. Mora biti nesporno pravo građana Srbije ne samo da znaju šta plaćaju, da znaju jasno šta i zbog čega čini strukturu cene gasa, nego i njihovo pravo da dobiju sve informacije koje će otkloniti, ili uz odgovarajuće konsekvence, potvrditi sumnje u postojanje zloupotrebe ili korupcije, koje su se s tim u vezi pojavile. Što je sadržina ovakvih poslova dostupnija javnosti, to su mogućnosti da se takve sumnje uopšte pojave, a pogotovo da budu opravdane, manje.
Ni organizacija beogradske Univerzijade nije nova stvar, traje već duže od 3 godine. Pa i pored toga, ako se izuzmu sporadične, ekscesne vesti koje su govorile da sa tom organizacijom ne ide sve kako treba, javnost je bila praktično potpuno uskraćena za informacije o troškovima organizacije, o budžetu Univerzijade. Onda je iznenada, da bi se predupredilo nastupanje skandala međunarodnih razmera, Vlada Srbije suspendovala ovlašćenja menadžmenta i direktno preuzela organizaciju. Sada javnost dobija informacije da su svi sumnjivi ugovori na preispitivanju a da su pronađeni načini da se za neke stvari potroši i višestruko manje novca nego što je bilo planirano, te da će konačni, bitno redukovani budžet biti utvrđen za dve do tri nedelje. Još uvek mnoge stvari nisu jasne, mnoge informacije nedostaju i tek ćemo videti da li će za sve što se dogodilo neko snositi odgovornost. Ali u svakom slučaju, mislim da bar taj budžet, čije definisanje najavljuje Vladina radna grupa, a razume se kasnije i izveštaj o njegovom izvršenju, bez ikakvih uslova, ograničenja i odlaganja mora biti dostupan javnosti.
Problemi u pristupu informacijama o dva pomenuta fenomena, nisu nikakav poseban izuzetak, oni su zapravo dobra ilustracija ukupne situacije. Zato, ako želi da potvrdi proklamovana opredeljenja o borbi protiv zloupotreba i korupcije, vlast, na svim nivoima, svakako mora na nivo principa podići obezbeđenje daleko većeg i stalno rastućeg nivoa dostupnosti informacija od javnog značaja. Taj princip mora da važi u svim slučajevima, a posebno kada je reč o informacijama koje se tiču bitnih uslova života građana ili manifestacija koje se, u krajnjoj liniji, takođe finansiraju novcem građana.“